Државне фирме дужне 8 милијарди

У студији се истиче да у БиХ има 548 државних предузећа, у којима ради 80.000 запослених, што чини око 10 одсто укупне радне снаге у БиХ. На папиру, ова предузећа имају имовину од 31 милијарду марака и приходе од 6,7 милијарди. Међутим, чињеница да су дугови у милијардама марака, најбоље говори колико је ситуација у јавном сектору озбиљна и алармантна.

Упркос прекомјерном броју запослених и огромним губицима, државна предузећа, према студији ММФ-а, чине око петину економије у БиХ, а заједно с државом укупни дуг износи више од 60 одсто бруто домаћег производа.

Ако се ови катастрофални подаци упореде с 80 милиона марака, колико држава уприходи од дивиденди у државним предузећима, добија се још гора слика, а ММФ указује и на то да се путем трансфера у државна предузећа упумпава додатних 215 милиона марака. Такође, додају да је контрола странака над државним предузећима изузетно јака и да утичу на све одлуке које се тамо доносе.

Франциско Пароди, стални представник ММФ-а у БиХ и аутор студије, каже да га је највише изненадила величина самог сектора, али и количина неплаћених пореза и доприноса.

Државна предузећа очигледно не доприносе довољно економији. Када додате дуг државних предузећа, јавна задуженост у БиХ је 60 одсто, а о томе се не говори често. Да би се сви ови проблеми могли ријешити, потребне су одлучне и болне политичке одлуке. Много је трошкова, много менаџерских позиција, а с обзиром на то да менаџере именују власти, ово су предузећа која суштински контролише влада", рекао је Пароди.

Он сматра да приватизација може бити једно од рјешења, али да је на држави као власнику да што прије донесе мјере које ће смањити ове огромне издатке које плаћају порески обвезници БиХ.

"Политичари желе избјећи ризике које би приватизација могла донијети. Проблем је што док они размишљају шта да ураде, стање у државним предузећима је из дана у дан горе", каже Пароди.

Синиша Вукелић, уредник пословног портала Цапитал.ба, каже да што се тиче извјештаја ММФ-а,  тумачи га као сигнал те финансијске институције властима у БиХ да ће наредни финансијски аранжмани бити условљени рјешавањем питања државних предузећа.

Додао је да су европске земље покренуле нови програм умјесто Реформске агенде, а да ће најважнији посао у том плану бити реформа државних предузећа. Истиче да су европске земље схватиле да су државна предузећа кључ слабљења политичке моћи коју партије имају кроз контролу јавних предузећа и да је нужно да она буду реформисана или приватизована.

Након што је Радован Вишковић, предсједник Владе РС, најавио смањење броја запослених у државним предузећима и администрацији за 10 до 15 одсто, поставља се питање да ли ће се политичке партије у БиХ усудити да ударе на сектор од којег су досад увијек добијале највише новца.

Вукелић најаву премијера Вишковића да ће ући у реформе и да је спреман на отпуштање вишка радника види као изнуђен потез.

"Вријеме ће показати колико је озбиљно мислио, посебно имајући у виду да су и сви бивши премијери истицали потребу реформи јавног сектора, али да је у стварности урађено мало", закључује Вукелић.

(Независне новине)