За стипендије 60.000 марака

Стипендије ће добити пет студената из породица социјалног статуса. У ову категорију спадају и дјеца погинулих бораца и ратних војних инвалида од прве до четврте категорије, те студенти без родитељског старања и дјеца чији су родитељи корисници сталне новчане помоћи.



Обезбједјене су и четири стипендије за студенте на мастер и постдипломским студијима, којима ће се једнократно исплатити по 600 конвертибилних марака.  Поред тога, стипендије ће добити 49 студената високошколских установа који се финансирају из буџета Републике Српске или Републике Србије, као и 22 студента  који нису обухваћени  финансирањем из буџета РС. Стипендије ће се исплаћивати у шест рата по 100 КМ.  Исти износ одобрен је за два студента „вуковца“  и једног  ученика генерације у Центру средњих школа „Петар Кочић“ у 2018. години.



Стефан Жујић је на првој години Машинског факултета у Бања Луци“. Био је „вуковац“ и тврди да је стипендија добро дошла, јер живимо у доста тешким економским условима.

„Колико-толико ће олакшати кућни буџет код плаћања станарине и свега оног што је потребно за наставу“, каже Стефан. Сличног мишљења су и многе његове колеге.

Мирјана Милашиновић, дијете погинулог борца, је на четвртој години Правног факултета и већ размишља шта након факултета.

„Надам се да ћу након завршека образовања добити запослење и наставити усавршавање у својој земљи. О одласку нисам размишљала“, каже Мирјана.

За разлику од Мирјане, неки студенти, свјесни проблема око запошљавања, кажу да ће чим заврше школовање, кренути у бијели свијет за бољим животом.

„Надам се да за одласком неће бити потребе. Очекујем да ће се стање и код нас поправити и да ће се отварати радна мјеста, а плате бити довољне за живот и формирање породице. Уколико се то не деси, нема другог рјешења већ  ићи вани“, размишља будући економиста, који није желио да му поменемо име.

„Жалосно је што већ сад морамо размишљати о одласку из своје земље, јер не постоје услови  да се запослимо и примјенимо стечено знање за бржи развој и локалне заједнице и државе. Добро  је што нам помажу да се школујемо, али није добро што младе и образоване људе „извозимо“, нажалост, многе бесповратно“,  кажу будући србачки  „академци“.  

(БН/С.К.)