Кобни лет: Ко је погинули Србин

Објављено је и да је поред српског пасоша, Вдовић уз себе имао и службену путну исправу УН.

Како за “Блиц” каже Љиљана Вдовић, сестра мушкарца за ког се сматра да је настрадао у паду авиона, још нису добили званичне информације о томе да ли је он био на кобном лету.

– Потврђено је да је био један Србин, али не и његово име. Нису издали имена и још ништа не знамо. Постоји сумња да је био мој брат, али о томе немамо никакве потврде. Надам се да није он – рекла је кратко Љиљана Вдовић и додала да је њен брат требало да отпутује за Најроби на пословни састанак.

Министарство спољних послова Србије потврдило је данас да је међу страдалима у авионској несрећи “Етиопијан ерлајнса” био и један држављанин Србије и изразило саучешће породицама настрадалих.

Етиопски медији су јавили да нико од 149 путника и осам чланова посаде није преживио пад авиона који је био на лету од Адис Абебе до Најробија.

На Вдовићевом профилу стоји да је добро радио под притиском, да је био иновативан и визионарски лидер који је вјеровао да ће водити, градити и инспирисати друге да постигну своје највећа достигнућа, индивидуално или радећи заједно са другима у тиму.

Према подацима са профила, Вдовић је на позицији регионалног службеника за логистику у Свјетском програму за храну, радио од октобра 2015. године. Завршио је Машински факултет у Београду, а као инжењер је радио у Индустрији пољопривредних машина “Змај” 1992. године. Потом се запослио као службеник за логистику у Панчеву, гдје је управљао логистичком базом и надгледао је активности и био веза са логистиком УНХЦР-а и Свјетског програма за храну.

Након што је радио послије тога у Републици Српској и у лукама Бар у Црној Гори, и Бургасу у Бугарској. Још 1998. стиже први пут на афрички континент, у Танзанију, како би помогао у дистрибуцији хране које стижу у луку Дар, након што је поремећена испорука хране избјеглицама. Водио је логистички центар за управљање свим намирницама које стижу у луку.

У Србију се вратио 1999. године, када је на свакодневном нивоу помагао косиницима Свјетског програма за храну, упркос високим тензијама. Свјетски програм за храну тада је евакуисао своје међународно особље током бомбардовања Југославије. Према подацима са његовог профила, Вдовић је потом радио у Малавију, Хондурасу, Авганистану, Гватемали, Никарагви, Панами, Бангладешу, Конгу…

– Ђорђе Вдовић је један од најсамосталнијих и, што је још важније, аутентичних развојних лидера које смо интервјуисали – пише на сајту “Аидпренеур”, онлајн заједници за стручњаке за развој и хуманитарну помоћ, која помаже и савјетује како да се на најбољи начин воде организације и боље користе донаторска средства.

Према овом сајту, Ђорђе је радио у Свјетском програму за храну од 1992. године, и уживао је у обиљу могућности за учење и рад у робама, складиштима, лукама и управљању ланцем снабдјевања. Од свог почетка прије 23 године, он је искусио проширење својих радних и животних перспектива.

– Желио бих да капитализујем сво моје искуство – рекао је Вдовић о својој будућности.

(Српскаинфо)