Караџић осуђен на доживотни затвор

14:59 Караџић осуђен на доживотни затвор

14.58 Хаг: Потврђена пресуда за геноцид у Сребреници

14:56 Хаг: Казна од 40 година неадекватна. Жалбено веће је сагласно са Тужилаштвом да је казна од 40 година неадекватна с обзиром на тежину Караџићевих кривичних дела, као и да је казна претресног већа неразумна и неправична. Претресно веће је погрешило када је изрекло казну од 40 година.

14:53 Није било геноцидне намере Караџића за злочине у седам општина. Жалбено веће закључује да Тужилаштво није доказало грешку претресног већа када је пресудило да није било геноцидне намере Караџића за злочине у седам општина БиХ.

14:50 Жалбено веће потврдило Караџићеву намеру да учествује у удруженом злочиначком подухвату за злочине у Сарајеву.

14:48 Жалбено веће одбацило прва два навода жалбе Тужилаштва.

14.40 – Одбијена још два жалбена навода везана за Сребреницу.

14:27 Караџићеви аргументи не показују да је начињена било каква грешка, констатација Жалбеног вијећа

14:24 Одбијени сви жалбени основи Караџића

Жалбено вијеће Механизма за кривичне судове у Хагу одбило до сада све жалбене основе Радована Караџића, преноси РТС на свом сајту и јавља да је у току читање сажетка другостепене пресуде.

Одбрана Радована Караџића није успјела да докаже да није крив за масакр у Сарајеву, на Маркалама, као ни за "терорисање становника Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем током вишегодишње опсаде главног града БиХ", рекао је предсједник Жалбеног вијећа Ван Јосен.

Одбрана није успјела да докаже да је вијеће донијело погрешне закључке у пресуди у којој је осуђен за злочине у 20 мјеста у БиХ", рекао је предсједник Жалбеног вијећа.

Жалбено веће одбацило је жалбу одбране да је суђење било неправично

Пресуду чита предсједник Жалбеног вијећа португалски судија Иво Нелсон де Каирес Батиста Роса.

Остали чланови вијећа који су учествовали у доношењу ове одлуке су судије Вилијам Секуле из Танзаније, Ванг Јоенсен из Данске, Хозе Солаес из Шпаније и Грасијела Сантана из Уругваја.

Караџића је у марту 2016. године судско вијеће Хашког трибунала осудило на 40 година затвора због геноцида у Сребреници и злочина против човјечности у Босни и Херцеговини 1992-1995. године.

Жалбено вијеће Механизма сада може ту пресуду да потврди или да је преиначи у виду смањења казне или повећења на казну доживотног затвора.

Првостепеном пресудом, Караџић је ослобођен по једној тачки оптужнице - за геноцид над несрпским становништвом у седам општина у БиХ, али осуђен је за осталих 10 тачака, међу којима је и за геноцид у Сребреници.

Судско вијеће није утврдило да је на територијама општина Братунац, Приједор, Власеница, Зворник, Сански Мост, Фоча и Кључ почињен геноцид, али јесте утврдило да су почињени други ратни злочини у тим општинама од 1992. до 1995, који су били координирани из врха Републике Српске.

Такође, према првостепеној пресуди, Караџић сноси индивидуалну кривичну одговорност за прогон, истребљење, убиство, депортацију и присилно премештање становништва у поменутим општинама.

Судско вијеће је такође утврдило да Караџић сноси индивидуалну кривичну одговорност за убиство, противправни напад на цивилно становништво и ширење терора током опсаде Сарајева у периоду од маја 1992. до октобра 1995. године, као и за узимање талаца као кршење закона и обицаја ратовања.

Караџић је након вишегодишњег скривања, ухапшен у Београду 21. јула, а девет дана касније изручен је Хагу и смештен у притворску јединицу Трибунала у Шевенингену из које никада није пуштен на привремену слободу.

Док је за њим била на снази потјерница Хашког трибунала, он се у Србији крио под идентитетом доктора алтернативне медицине Драгана Дабића.

Суђење му је почело у октобру 2009. године, а окончано је првостепеном пресудом у марту 2016. 

На ту одлуку жалио је и Караџић са својим правним тимом, као и тужилаштво Хашког трибунала.

Караџић се пред судом формално бранио сам уз помоћ стручњака из свог правног тима.



(БН/Агенције)