Најновије
23:03 Тежак пораз Црвене звезде у гостима против Реала 22:48 Амерички званичник подржао студенте и најавио сарадњу 21:55 Зеница: Због насиља над пацијентом пет особа ухапшено 21:52 Тендер МУП РС за радаре додијељен коме је и намијењен 21:39 Однос Београда и Бањалуке мора бити институционалан, а не да зависи од појединаца 21:19 Митрополит Иринеј се налази у тешком здравственом стању 20:24 Породично имање под хипотеком за туђи кредит од 800.000 КМ 20:00 Студентска листа тражи истрагу због лажног документа 19:57 Отегли се радови на мосту на путу Бијељина - Брчко, возачи огорчени 19:51 НИС тражи коришћење сирове нафте из државних резерви

Остојићева траума из рата: Брат ми је био рањен!

Бојан Остојић сећа се најтежег и најсрећенијег дана за време НАТО агресије на СР Југославије: "Јавили су нам да ми је брат рањен, да је без ноге, да је погинуо. . . "

Спорт
Остојићева траума из рата: Брат ми је био рањен!
У недељу се навршило 20 година од почетка НАТО агресије на СР Југославију и бомбардовања које је потрајало 78 дана.

Фудбалер Партизана Бојан Остојић имао је 15 година када је започео ваздушни напад на Србију и Црну Гору. За сајт црно-белих присећа се тих тешких дана, а два ће памтити док је жив.

"Најмлађи сам од петоро деце, Зоран, Зорица, Горан, па сестра Горица и ја. За време бомбардовања био сам у Севојну са породицом. Нисмо очекивали да ће бити толико страшно, док са прозора нисмо видели како гађају војни аеродром Поникве удаљен 23 километра од Севојна", сећа се данас искусни штопер "парног ваљка".

Породица Остојић је за време бомбардовања, као и већина станивништва, проводила дане у склоништу, али ништа није било тако трауматично као када је стигла вест са Косова и Метохије да му је брат рањен.

"Тада смо схватили да је враг однео шалу, да је ствар озбиљна и одлазили смо у склониште. У склоништу смо проводили и дане и ноћи, све до тренутка када смо сазнали да је мој најстарији брат Зоран, који је у то време био на ратишту на Косову рањен."

Бојан се добро сећа тог пролећног дана априла 1999. године.

"Као данас се сећам датума, 13. 4. 1999. Добијали смо разне информације, од тога да нема ногу, па до тога да је погинуо. Живели смо у неизвесности све док га није његова јединица САЈ довезла у Севојно. Богу хвала, био је повређен само у руку, док је његов најбољи друг погинуо, а неколико их је било тешко рањено", до детаља се сећа тог тренутка Остојић.

Повратак брата за Бојана је значио крај рата.

"Када је дошао и рекао да више не идемо у склониште, већ останемо код куће, за мене је као дете тада рат престао. Уз њега сам се осећао смирено и више нисам знао за страх", подсетио се Бојан Остојић тешких дана НАТО агресије.

Извор: мондо.рс

Коментари (0)

Будите први који ће оставити коментар на ову вијест.

Величина текста