''Бомбардовање било оправдано''

"Не смијемо никада да заборавимо прошлост, али можемо да идемо даље и то је оно што НАТО и Србија данас раде као партнери", истиче Столтенберг.

Поводом 20 година од бомбардовања СР Југославије први човјек Сјеверноатлантске алијансе каже да врло добро зна да је НАТО и даље споран у дијеловима српског друштва.

"Сјећања на ваздушну интервенцију 1999. године су и даље врло болна за многе поготово оне који су изгубили своје вољене. Ја сам изразио саучешће породицама и свима који су током те интервенције изгубли некога, на обје стране у конфликту", наводи Јенс Столтенберг.

На питање Тањуга као данас гледа на ту интервенцију, поготово на чињеницу да је до ње дошло без сагласоности Савјета безбједности УН, генерални секретар НАТО каже да је Алијанса у марту 1999. године покренула Операцију здружених снага како би зауставила хуманитарну катастрофу која се тада одвијала на Косову.

Столтенберг подсјећа да је та одлука донијета након више од годину дана, како каже, борби на Косову и након више неуспјешних покушаја УН и Контакт групе, чији је члан била и Русија, да нађе мирно и дипломатско рјешење за конфликт.

Према његовим ријечима, до краја 1998. године Милошевићеве снаге су протјерале преко 300.000 косовских Албанаца, а Савјет безбједности УН је више пута упозоравао на кршење људских права на Косову и чињницу да пораст броја избјеглих постаје пријетња за међународни мир и безбједност.

"У свјетлу ове кризе, коришћење силе од стране НАТО је било и потребно и легитимно. Циљ је био да се заустави војна акција и репресија против цивила на Косову, да се избјеглима омогући повратак, а хуманитарним организацијама приступ. Операција је постигла свој циљ", сматра Столтенберг.

Он додаје да је НАТО након повлачења југословенске војске, прекида насиља и повратка избеглих покренуо Мисију за подржање мира, под мандатом УН, КФОР, која је, тврди, до данас гарант слободе кретања и безбједности свих заједница на Косову, укључујући и Србе.

"До данас, КФОР остаје основни гарант стабилности на Косову и у ширем региону. Мисија буквално спашава животе", поручује Столтенберг и наводи примјер бебе којој је КФОР 2016. године спасао живот тако што је пребацио у српску болницу на лијечење.

"Никада не смјемо заборавити прошлост, али можемо да идемо даље. То је је оно што НАТО и Србија раде у свом партнерству идући ка конструктивном односу који је од заједничке користи. Србија је јасно ставила до знања да не жели да буде члан НАТО и ми то у потпуности поштујемо", наглашава Столтенберг.

Он истиче да политика неутралности за коју се опредијелила Србија није била сметња да НАТО и Србија буду блиски партнери.

Први човјек Алијансе при томе подсјећа на велики број својих посјета Србији претходних година, укључујући и присуство на највећој вјежби у области управљања посљедицама ванредних ситуација "Србија 2018" која је, како каже била од користи и НАТО савезницима и Србији у повећању оспособљеностиу за одбрану у случају природних катастрофа.

"Ми такође подржавамо Србију у развоју њених безбједносних снага и институција, што укључује и НАТО тренеинге који обучавају српске војнике за учешће у међународним мировним мисијама", подсјећа Столтенберг и наводи да НАТО помаже Србији и у безбједном одлагању вишка муниције.

Како каже, за те намјене су чланице Алијансе до сада издвојиле 4 милиона евра, а 200 тона муниције је безбједно уништено. Иствремено српски научници и истраживачи раде и развијају своје пројекте кроз НАТО Програм за науку и мир, наводи и додаје да, са друге стране Србија доприноси НАТО у обуци војних медицинских служби у Ираку као и у успостављању стабилности на Блиском Истоку.

"Све су то конкретни примјери практичне сарадње која дориноси и НАТО и Србији и ширем региону. То показује и да НАТО може да има јаке односе са партнерима као што су Србија, Аустрија, Финска или Шведска, а које нису чланице Алијансе", каже Столтенберг.

На питање Тањуга како види свој лични допринос односима Србије и НАТО некадашњи премијер Норвешке и генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг наглашава да је везан за Србију и да јој жели успјех.

"Ја имам јаку личну везу са Србијом. Ту сам провео дио свог дјетињства и стекао многе добре пријатеље и успомене. За мене је увјек задовољство да се вратим у Београд", наводи Столтенберг.

Он каже да је задовољан чињеницом да су НАТО и Србија посљедњих година ојачали своје партнерство, што је према његовим ријечима, добитна комбинација за обје стране и показатељ да се може превазићи заједничка тешка прошлост.

"Ја желим да Србија успе на путу који је изабрала за себе и радим на заједничкој добробити Србије и НАТО, заснованој на односима који су прихватљиви за вашу земљу и нашу Алијансу", закључио је Столтенберг у интревјуу за Тањуг.

Питање Тањуга - да ли данас могла бити донијета одлука о бомбардовању без одлуке СБ УН, и да ли би он урадио исто што и његов претходник Хавијер Солана прије 20 година - остало је без одговора, јер је још током договора о овом интервјуу одбачено као хипотетичко.

(Тањуг)