Деценија од доласка Инцка

Већи дио његовог досадашњег мандата прошао је без значајнијих интервенција и кориштења бонских овлаштења, а најзначајнији потези који је повукао било је уклањање забрана политичког дјеловања појединим функционерима којима су их ранији високи представници увели.

Радован Ковачевић, портпарол СНСД-а, за Срну је изјавио да не постоји ништа на чему му се може честитати, осим да му се пожели да што прије напусти БиХ.

"Десет година Инцковог мандата можемо описати једино као десет година пропуштених шанси да БиХ постане нормално друштво на било који начин", рекао је Ковачевић.

Он је подсјетио да је у тих десет година у БиХ одржано чак пет избора и да су политичари морали пет пута да траже повјерење грађана на изборима.

"За то вријеме Инцко је без полагања рачуна било коме примао огроман новац искључиво за наношење штете БиХ. Став СНСД-а је да је крајње вријеме да високи представник оде из земље и да БиХ добије прилику да одлучује сама о себи", нагласио је Ковачевић.

Тања Топић, политичка аналитичарка из Бањалуке, пак, каже да је тешко говорити о одлукама и потезима које је доносио јер су му руке биле везане.

"Стоички је издржао ударе политичара који годинама желе и раде на томе да се ова канцеларија затвори. Највећи успјех је што је случај Давида Драгичевића изнио у извјештају пред Савјетом безбједности УН-а. То је велики корак који је урадио за малог човјека у БиХ", рекла је Топићева.

Она је истакла да је Инцко на неки начин био разапет између ОХР-а и Канцеларије специјалног изасланика ЕУ за БиХ.

"И, наравно, био је разапет и између различитих позиција унутар Савјета за спровођење мира, што га је свело на 'безубог тигра', што је многима послужило да га омаловажавају", рекла је она.

Валентин Инцко, високи представник у БиХ, највећи успјех је да је међународна заједница остала непоколебљива у свом опредјељењу да Босни и Херцеговини пружи подршку у њеним настојањима да постигне неповратну стабилност и функционалност у складу са Дејтонским мировним споразумом.

"Чињеница да је високи представник са постојећим мандатом остао у БиХ, показатељ је овог опредјељења међународне заједнице која жели да босанскохерцеговачки лидери пруже увјерљивије доказе да су спремни обезбиједити бољу функционалност институција БиХ, да су спремни да окрену леђа подјелама из прошлости и крену у реинтеграцију земље", рекао је Инцко.

Као највеће разочарење навео је да босанскохерцеговачки лидери нису искористили протеклих десет година да у потпуности спроведу Дејтонски мировни споразум, конкретније 5 циљева и 2 услова који су установљени од стране Савјета за провођење мира, и да на тај начин створе услове за затварање ОХР-а.

"Управо као што је Глас Српске овог мјесеца пренио изјаву шефа Делегације ЕУ у БиХ, амбасадора Вигемарка, БиХ треба изаћи из фазе међународне супервизије уколико жели у ЕУ. Стога босанскохерцеговачки лидери, уколико су озбиљни у својим изјавама о путу БиХ у ЕУ, морају да заврше имплементацију Дејтонског мировног споразума што је први корак. Након тога ће БиХ, као и свака друга  земља која жели чланство у ЕУ, требати да предузме неопходне активности, вођена смјерницама ЕУ, да постигне тај циљ", закључио је Инцко.

(Независне)