Проблем поздрав "За дом спремни"

"Изражавајући своју најдубљу забринутост због растућег тренда неоусташтва, посебно међу младима, љубазно бих вас замолио да као специјални известилац за људска права нешто предузмете и да се позабавите питањем јавне употребе поздрава 'за дом спремни' и употребе усташких ознака, као што је хрватски грб са првим белим пољем, који је доказан усташки симбол из Другог светског рата", поручио је Грајф.

Он је у допису послатом специјалном известиоцу генералног секретара УН Мишел Башеле у Женеви подсетио да је у Немачкој таква употреба нацистичких ознака и поздрава забрањена законом.

"Дужност историчара није само да пишу књиге, него и да активно дају свој допринос у дефинисању и заустављању свих облика неофашизма и дискриминације. Потребно је дати подршку УН у борби против глорификације нацизма и новог таласа антисемитизма који су изузетно опасни и морају се спречити", написао је Грајф.

Грајф је оснивач и директор Међународне експертске групе ГХ-7 за борбу против глорификације и праксе нацизма и неонацистичких активности, истраживач Института за Холокауст "Шем олам" и аутор многих научних чланака и књига о Аушвицу и фабиркама смрти у Другом светском рату.

Грајф је закључио да би УН, као највећа и најутицајнија међународна организација за мир, требало да се позабави опасним појавама у Хрватској како би спречила да случај неоусташа охрабри друге неонацистичке покрете у свету.

Указао је и на то да се данас у Хрватској, на фудбалским стадионима, на концертима, млади поздрављају усташким поздравом "за дом спремни", носе на мајицама усташке ознаке и врло често изазивају инциденте попут оног на фудбалској утакмици између Хрватске и Израела, када је цео стадион салутирао усташким поздравом.

Усташки криминалци данас су слављени у Хрватској, истакао је Грајф и додао да им се подижу споменици и по њима именују улице, а ђаке уче да су усташе биле "хрватски патриоти", преноси "Политика".

Грајф је додао да са својим колегама дели мишљење да доприноси научника у "писаној форми" једноставно нису довољни да зауставе ревизионизам и растуће неоусташтво, које се отворено симпатише некада чак и на институционалном нивоу, и у том контексту поменуо бившег хрватског министра културе Златка Хасанбеговића и некадашњег шефа дипломатије те државе Давора Ива Штира.

(Тањуг)