Бројне примједбе на рад правосуђа

Правосуђе у Босни и Херцеговини доживјело је своју велику реформу 2004. године и од тада није било значајних промјена. Главне примједбе односе се на непостојање закона о судовима БиХ чијим би се доношењем успоставио другостепени суд на државном нивоу. У Закону о тужилаштвима Републике Српске, према наводима бројних стручњака, споран је члан 29 који даје потпуну слободу тужиоцима да раде шта хоће, али и да за њихов рад односно нерад одговара Република Српска, а цех плаћају грађани.

Управо та неодговорност тужилаца и судија довела је до стања у којем се грађани свакодневно жале на рад и на спорост у рјешавању случајева. Само у прошлој години, омбудсмени у БиХ примили су 3 266 жалби грађана, а највише се односило на дужину судских процеса али и на рад поступања правосуђе. Проблем је и недостатак транспарентности и независности правосуђа.

“Правосуђе је онакво какво нам је друштво, исто као што је образовање онакво какво је друштво а каква нам је култура исто онаква какво је друштво не може правосуђе бити изнимка и посебно и нешто изузетно и јако ако је комплетан систем и вредносни систем нарушен”, сматра Љубинко Митровић, омбудсмен за људска права БиХ.

Бројна истраживања су показала да у планирању буџета правосудних институција у БиХ велику улогу и слободу да врши корекције има извршна власт. Чињеница да су судије и тужиоци заштићени и да не могу кривично одговарати даје довољно простора да се, у зависности од случаја, манипулише са рјешавањем случајева и самим тим долази до застарјевања и ту у већини случајева, грађани су на губитку. И управо зато, неповјерење грађана у правосудне институције расте.

“Кад говоримо конкретно о кривичним дјелима корупције правосудни органи нажалост немају чиме да се похвале ако погледамо структуру судских одлука у великом броју случајева се доносе условне осуде за кривична дјела корупције. Посљедњих неколико година тужилаштво доноси велики број тужилачких одлука о неспровођењу истрага која се односе на кривична дјела против службене дужности и слично, истиче Угљеша Вуковић,Транспаренсy БиХ.

Бошко Грујић један је од бројних примјера лошег односа правосудних органа према грађанима. Њему је непознато лице опљачкало кућу 2005.године и отуђило око 13.000 марака. Иако је полицији рекао да зна ко је то урадио и да надлежни испитају ту особу, тужилаштво је ипак одлучило да случај води као истрагу против НН лица.

“Уопште ме нису звали на консултацију и шта да ја кажем и шта да мислим него је сам чекао 13 година и држао у ладици својој и кад је прошло 13 година онда ми је послао да је прошао рок томе и да више немам право и да се истрага обуставља”, каже Бошко Грујић, Бањалука.

О нераду тужилаштава довољно говори и незваничан податак, да међу око 60 тужилаца у Тужилаштву БиХ има и оних којима дуже од годину дана није потврђена ниједна оптужница. Тужиоце на одговорност може позвати једино Високи судски и тужилачки савјет преко Канцеларије дисциплинског тужиоца, али бројни пропусти у раду остали су некажњени.

Додатно поражавајући податак је и то да смо једино друштво у региону, па и у Европи, гдје не постоји тонско снимање узимања изјава током истраге, чиме се ствара могућност за дотатне манипулације.



БН ТВ