Отварање музеја у манастиру

У музејској поставци налази се педесетак икона из периода од 16. до 18. вијека, које су дјела српских, итало-критских и руских аутора.

"Међу српским иконама најзначајније су `Житомислићке двери`, које се приписују иконописцу, мајстору Радулу и оне на иконостасу, дјело Георгија Митрофановића. Једна од важних је и икона Богородице из итало-критске групе, коју је сликао Андреј Рицос и једна је од четири такве у свијету. Иконе су рестауриране и враћене у Епархију", рекао је Срни игуман манастира Житомислић Данило.

У музеју ће бити постављена и збирка сребрних предмета за црквену употребу, углавном из 17. вијека.

"Ова збирка икона и умјетнима једна је од три највеће у БиХ. Једна је у Сарајеву у Старој цркви, друга је у Тузли. Дуго смо чекали на изградњу музеја да би се ове умјетнине могле чувати у адекватним условима, али и бити изложене", објаснио је игуман Данило.

Према његовим ријечима, манастир Житомислић посједује велику музејску збирку, а ријеч је о умјетнинама које су монахиње успјеле да спасу од ратних дејстава и пренесу у Србију.

Игуман Данило је подсјетио да је знатан дио манастирске ризнице, нарочито библиотеке и архива, изгорио у Другом свјетском рату, када је побијено и цијело братство.

"Остало је оно што је било у цркви, јер она није паљена и пљачкана у Другом свјетском рату. У посљедњем рату те ствари су спашене, а манастир је опљачкан, запаљен, па порушен", напоменуо је игуман Данило.

Осим икона, манастир посједује и шест јако вриједних књига, од којих су пет рукописи, а најстарија датира из 14. вијека.

Музеј ће данас у 12.00 часова отворити директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић, будући да је та институција Републике Српске у највећој мјери финансирала изградњу овог објекта, а помогло је и федерално Министарство културе.

Отварању музеја претходиће Света арихјерејска литургија коју ће служити Њагово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије.

Игуман Данило је нагласио да је отварање музеја од великог значаја за манастир јер ће бити отворен током цијелог дана и свима доступан.

Манастир Житомислић саграђен је 1566. године, исте године када и Стари мост у Мостару. Посвећен је данашњем празнику, Благовјештењу Пресвете Богородице. Налази се у мјесту Житомислићи, двадесетак километара јужно од Мостара, на лијевој обали Неретве.

Задужбина је породице Милорадовића, која је 1566. године од невесињског кадије добила дозволу за обнављање манастира, што указује да је на том мјесту и раније постојао храм.

Од тада до данас манастир Житомислић је најзначајнији духовни и културни центар православних вјерника у Херцеговини. У њему је 1848. године отворена прва богословска школа у БиХ, а касније школа за описмењавање српске дјеце.

Манастир је обновљен 2005. године, када га је освештао блаженопочивши патријарх српски Павле. Проглашен је за национални споменик БиХ.

Сада је ово мушки манастир и у њему, осим игумана, живе још четири монаха.

(Срна)