Најљепши обичаји за Благовијести
Српска православна црква данас прославља празник Благовијести, у помен на догађај када је Арханђео Гаврило јавио Пречистој Дјевици Марији да ће родити сина којем ће дати име Исус.
Република Српска
Празник Благовијести је један од 12 највећих хришћанских празника који се слави се у знак сјећања на "благу вијест", када је, према црквеном учењу, арханђел Гаврило објавио Богородици да је Дух Свети њу одабрао да буде мајка Исусу Христу.
Благовијести спадају у радосне хришћанске празнике. Славе се увијек 7. априла, тачно девет мјесеци прије Божића.
Са овом благовешћу архангела, „силаском Светог Духа на пречисту дијеву", почиње обнова човечанства, а ријечима архангела Гаврила "Радуј се, Благодатна, Господ је с тобом", отвара се историја Новог Завјета и почиње преображај.
Сматра се да од Благовијести почиње сјетва јарих жита. Такође се вјерује да је тај дан срећан за калемљење воћа. Некада се народ у селима бојао зиме, све док тај дан не прође.
Дан послије празника Благовијести, Црква слави Светог архангела Гаврила, који је, према записима задужен за радосне вијести.
Народни обичаји
По народном обичају, на Благовијести се устаје рано па чак и у поноћ, или барем у праскозорје, а дан је почињао пјесмом дјевојачком.
Дјевојке би уочи овога дана накупиле сувих гранчица и дрва, од којих је разбуктавана велика ватра, обично на каквом брду или сеоском раскршћу. Уз ватру се веселило и мушко и женско, а понегдје, уз младе, и старији. Било је уобичајено да се ватра на ранилу или букари прескаче. Владало је вјеровање да ће – ко прескочи ову ватру бити заштићен од уједа змије.
Због вјеровања да се на овај дан буде гмизавци из зимског сна, на Благовијести се нису спомињале змије. Уочи Благовести, дјеца су лупала машицама о гвоздене предмете обилазећи око куће, стаје и тора и викала: "Бјеж'те змије и гуштери, беж'те змије и гуштери!"
Вјеровало се и да се на Благовијести жене не чешљају, као и да не ваља на тај дан правити нове опанке. Добро је на овај дан умити се у ријеци или потоку, а Благовијести нарочито славе жене. Оне које желе пород одлазе у цркве и манастире гдје су иконе посвећене Благовестима и моле се Богородици.
Од тог дана почиње сјетва јарих жита и тада се износи сјеме на сунце. Воћари сматрају Благовијести најсрећнијим и најбољим даном за калемљење воћа, а виноградари орезују лозу.
(Агенције)
Благовијести спадају у радосне хришћанске празнике. Славе се увијек 7. априла, тачно девет мјесеци прије Божића.
Са овом благовешћу архангела, „силаском Светог Духа на пречисту дијеву", почиње обнова човечанства, а ријечима архангела Гаврила "Радуј се, Благодатна, Господ је с тобом", отвара се историја Новог Завјета и почиње преображај.
Сматра се да од Благовијести почиње сјетва јарих жита. Такође се вјерује да је тај дан срећан за калемљење воћа. Некада се народ у селима бојао зиме, све док тај дан не прође.
Дан послије празника Благовијести, Црква слави Светог архангела Гаврила, који је, према записима задужен за радосне вијести.
Народни обичаји
По народном обичају, на Благовијести се устаје рано па чак и у поноћ, или барем у праскозорје, а дан је почињао пјесмом дјевојачком.
Дјевојке би уочи овога дана накупиле сувих гранчица и дрва, од којих је разбуктавана велика ватра, обично на каквом брду или сеоском раскршћу. Уз ватру се веселило и мушко и женско, а понегдје, уз младе, и старији. Било је уобичајено да се ватра на ранилу или букари прескаче. Владало је вјеровање да ће – ко прескочи ову ватру бити заштићен од уједа змије.
Због вјеровања да се на овај дан буде гмизавци из зимског сна, на Благовијести се нису спомињале змије. Уочи Благовести, дјеца су лупала машицама о гвоздене предмете обилазећи око куће, стаје и тора и викала: "Бјеж'те змије и гуштери, беж'те змије и гуштери!"
Вјеровало се и да се на Благовијести жене не чешљају, као и да не ваља на тај дан правити нове опанке. Добро је на овај дан умити се у ријеци или потоку, а Благовијести нарочито славе жене. Оне које желе пород одлазе у цркве и манастире гдје су иконе посвећене Благовестима и моле се Богородици.
Од тог дана почиње сјетва јарих жита и тада се износи сјеме на сунце. Воћари сматрају Благовијести најсрећнијим и најбољим даном за калемљење воћа, а виноградари орезују лозу.
(Агенције)
Повезане вијести
Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина
Република Српска
0
Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи
0
Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске
11
Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници
2
Срђан Лакић: Лаж је да напуштам Покрет Сигурна Српска
3
Подршка Српској не значи послушност Милораду Додику
12
Коментари (9)
Маx
Основни смисао свих вјера је заглупљивање људи.
Тамо Далеко
Лијепи наши стари обичаји кад се вјеровало у Бога, молило се Богу, поштивало и поштено живјело... А сада, Боже сачувај...
Атеист
Религија је лазна нада.Стварност је несто друго.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.