Тужилаштво БиХ игнорише доказе

Када је доносило Наредбу о непровођењу истраге у случају СОА, Тужилаштво БиХ свјесно је занемарило све доказе и свједоке који инкриминишу хрватске обавјештајце и званичнике ХДЗ-а БиХ који су укључени у ову аферу. 

Стога ћемо у овом тексту објавити неке доказе о умијешаности СОА-е у врбовање бх. држављана, те доказе о умијешаности Мије Крешића у случај подметања тероризма Босни и Херцеговини. Журнал није правосудна институција, наши докази су новинарски, али сматрамо да их је Тужилаштво БиХ морало озбиљно разматрати.

Али, на почетку ћемо разјаснити неколико детаља о самом Тужилаштву БиХ.

Тужилаштво БиХ се морало изузети приликом истраге у овом случају

Закон о кривичном постуку Босне и Херцеговине, члан 29, тачка ф) прописује да „судија не може вршити судијску дужност ако постоје околности које изазивају разумну сумњу у његову непристрасност“. Истим Законом о кривичном поступку, члан 34, став 1, прописано је да „одредбе о изузећу судије сходно се примјењују и на тужиоца“. У Закон о Тужилаштву БиХ, члан 5 став 1, пише да „главни тужилац представља Тужилаштво БиХ и руководи његовим радом“. 

Главни тужилац Тужилаштва БиХ је Гордана Тадић. У „случају СОА“ помињу се Мијо Крешић и Мато Ђаковић. Према њиховим изјавама, објављеним у медијима Фактор, Фаце ТВ и Наша ТВ Мостар, Крешић и Ђаковић су први рођаци главне тужитељице Гордане Тадић. Закон о кривичном поступку прописује да тужилац „не може вршити дужнст ако постоје околности које изазивају разумну сумњу у његову непристрасност“. Блиске родбинске везе, свакако, изазивају разумну сумњу у непристрасности.

Повезаност Мије Крешића са подметањем тероризма БиХ

Доказ 1. 

У својству замјеника министра безбједности БиХ Мијо Крешић је, без знања тадашњег министра безбједности БиХ Садика Ахметовића, 5. фебруара 2010. године, потписао, те у Уједињене нације упутио документ са списком 45 наводних терористичких организација које дјелују у БиХ.



„Тужилаштво БиХ располаже информацијом Групе за борбу против тероризма која садржи списак 45 организација за које постоје оперативне информације да су у могућој спрези са терористима и терористичким активностима на територију БиХ“, наведео је Крешић. (документ 1)

Доказ 2. 



Мијо Крешић је као прилог свом документу упућеном Уједињеним нацијама приложио кривотворени документ са заглављем Савјета министара БиХ, те воденим жигом Републике Српске у којем је, између осталог наведено, да су са тероризмом и терористичким активностима повезани АИР БОСНА, те ББИ Банка.

Доказ 3. 

Замјеник министра безбједности БиХ Мијо Крешић, 8. октобра 2015. године, у интервјуу агенцији Тањуг казао је да „није искључено да у БиХ постоје терористички кампови“. 

На ове околности замјеник министра безбједности Мијо Крешић уопће није саслушан, иако је против њега, још 2010. године, Министарство безбједности БиХ поднијело пријаву због кривотворења докумената којима се Босни и Херцеговини подмеће тероризам. 

Врбовање бх. држављана и њихово проглашавање терористима

Доказ 1.

 
Приговор на рад радника СОА-е достављен у ту обавјештајну агенцију 19. 7. 2016. године., на адресу Савска цеста 39/1. Бх. држављанин Е.О., рођен у Завидовићима, тада привремено настањен у Загребу, извијестио је руководство СОА-е да га службеник те Агенције тјерао на сарадњу, тјерао на дружење са селефијама, на одлазак у Горњу Маочу и Бочињу, те константно вршио притисак на њега да се дружи са припадницима селефијког покрета. 

Доказ 2. 



(Вибер поруке службеника СОА-е упућене држављанину БиХ иницијала Е.О.)

Бх. држављанин Е.О. који је директора СОА-е извијестио о незаконитом поступању њихових упосленика, посједује вибер преписке са службеником СОА-е који се представио као Звонко, а у којем му тражи шифре са приступ његовом фацебоок профилу. 

Након што је одбио извршавати упуте обавештајаца, МУП Републике Хрватске је, на приједлог СОА-е, донио Рјешење број: 511-19-23/1 ПБ-58162-УП/ И-3170/1-16 којим бх држављанина Е.О. проглашава „опасношћу по националну безбједност Републике Хратске“. 

Овај свједок није саслушан у оквиру „предистражних радњи“ на основу којих је Тужилаштво БиХ донијело Наредбу о неопровођењу истраге.

Доказ 3. 

Бх држављанин Х.Ч. рођен у Зеници, према властитом признању, прошле је године обавијестио  бх. безбједносне агенције да су га хрватски обавјештајци тјерали на сарадњу, те да су од њега тражили да пребацује пакет са оружјем и експлозивом из Добоја у Зеницу. Директор хрватске Обавјештајне службе СОА- Данијел Маркић је 21. марта 2019. године новинарима казао да су његови службеници „разговарали са Х.Ч., те да они знају ко је он“. 

Врбовани бх држављан Х.Ч. је у два интервјуа за Журнал признао да су му службеници СОА-е нудили пребацивање оружја из Добоја у Зеницу. Иако његов идентитет није објављен, Тужилаштво БиХ је на непознат начин дошло до свједока Х.Ч., који је саслушан у Тужилаштву. Том приликом је упозорен да убудуће не комуницира с новинарима, те му је је запријећено затварањем, уколико настави да прича о својим контактима са службеницима СОА-е.

Доказ 4. 



(Вибер преписке службеника СОА-е са бх држављанином Х.Ч.)

Саслушани бх држављанин Х.Ч. посједује вибер преписке са службеником СОА-е који се представио као Давор. 

Ове доказе Тужилаштво БиХ није изузело.

Доказ 5. 



Бх. држављанин Мирнес Х., рођен у Зеници, потврдио је у исказу новинарима Журнала да су га службеници СОА-е тјерали на сарадњу. Након што је одбио говорити о селефијама и припадницима Армије РБиХ, МУП Републике Хрватске је, на приједлог СОА-е, 4. маја донио рјешење о његовом протјеривању, иако је претходно имао дозволу за стални бораваз на територији те државе. 

Овог свједока Тужилаштво БиХ није саслушало

Доказ 6. 



Бх. држављанин Сабахудин Јашаревић, рођен у Зеници, свједочио је новинарима неколико медија да су службеници СОА-е од њега тражили да прича о припадницима вехбијског покрета у БиХ, те да им доставља имена припадника тзв. Армије РБиХ. Након штоје одбио сарадњу, Јашаревић је протјеран под оптужбом да је,због својих веза са терористима, опасност по националну сигурност Републике Хрватске. 

Овај свједок није саслушан у Тужилаштву БиХ

Доказ 7 



Бх. држављанин Хасан Вехабовић из Мошевца код Маглаја у фебруару ове године добио је дозволу за боравак и рад на територији Републике Хрватске. Мјесец касније позвали су га службеници СОА-е, те су од њега тражили информације о „вехабијама у БиХ и припдницима тзв. Армије РБиХ“. Након што је казао да нема шта да им каже, Вехабовићу је 11. марта 2019. године, на приједлог СОА-е, МУП Републике Хрватске издао рјешење опротјеривању Овај свједок није саслушан у Тужилаштву БиХ.

Доказ 8 



Бх. држављанин Бего Вехабовић имао је уредну дозволу за рад и боравак на територији Републике Хрватске. Када је његов послодавац у фебруару ове године послао захтјев за продужење дозвола, Бего је позван у полицију, гдје су с њим разговарали службеници СОА-е. Тражили су од њега информације о терористима у БиХ и припадницима тзв. Армије РБиХ. 

Након што им је казао да нема шта да каже – издато је рјешење о његовом протјеривању с територије Републике Хрватске, јер према ставу службеника СОА-е, због својих веза са терористима у БиХ, Бего Вехабовић представља опасност за националну безбједност те државе. 

Овај свједок није  саслушан у Тужилаштву БиХ

Доказ 9. 



Бх држављанин Семир Агановић, тесар из Травника, у октобру 2018.  године добио је дозволу за рад и боравак на територији Републике  Хрватске. Двадесет дана касније, позван је у просторје МУП-а гдје је разговарао са службеницима СОА-е који су од њега тражили информације о селефијама у БиХ и припадницима Армије БиХ. Након што је одбио дати ове информације, Агановић је протјеран из Републике Хрватске под оптужбом да је опасност за нацоналну безбједност теземље због својих веза са терористима. 

Овај свједок никад није саслушан у Тужилаштву БиХ.

Упркос томе, Тужилаштво БиХ донијело је Наредбу о непровођењу истраге у случају СОА.  

(Журнал.инфо)