Нова прекрајања граница Балкана?
Сви они који су мислили да ће одвајањем Космета од Србије и укидањем Републике Српске донијети пријеко потребан мир на Балкану заправо су направили контраефекат, истакнуто је у емисији “Глобално” БН телевизије. Косовско питање покреће и остале националне међе на Балкану.
Република Српска
Балканска архитектура настала послије крвавог рата деведесетих година, ни послије скоро три деценије, није донијела никакво трајно рјешење које ће гарантовати мир и стабилност на Балкану. И даље су актуелни разни покушаји прекрајања граница и утврђивања нових националних држава.
“Непоштовање легалних српских националних интереса које је учињено деведесетих година и спроведено на бруталан начин, заправо, у цијели тај пројекат подмеће мину која може да буде активирана у сваком тренутку. Због тога неки са Запада очито разумију тај проблем и појавили су се приједлози о могућим корекцијама границе, како бисмо добили природнији поредак на Балкану”, каже историчар Саша Адамовић.
Питање Космета, на којем се преплићу и сукобљавају интереси великих сила, све више узбуркава Балкан.
“Исти текст сви читају различито. У Загребу тај текст читају ако ће се само Београд и Приштина договорити, али да то не буде принцип, већ изузетак, и онда је у реду. Република Српска чита то другачије, ако ће доћи до таквог договора, онда тај договор може да важи и за нас”, објашњава Деспот Ковачевић са Факултета политичких наука у Београду.
Ковачевић сматра да је одвајање Републике Српске од БиХ за сада само фикција, поготово ако се има у виду став Европске уније и САД.
“Нисмо сигурни да ли ће имати домино ефекат. Многи потенцијално желе рјешење на Косову па преливање тог ефекта. Питање Републике Српске је више једна жеља српског народа него што је то реално да ће се десити, с обзиром на то да они који подржавају такво рјешење између Београда и Приштине не подржавају одвајање Републике Српске. Тако да опет нико то не подржава на Западу, док на Истоку имамо више неку декларативну, а мање оперативну подршку, која би помогла да се такво нешто деси”, каже Ковачевић.
Овакви ставови политичког врха Српске посљедица су сталног притиска бошњачке струје, која се залаже за укидање Републике Српске и унитаризацију БиХ, сматра историчар Адамовић.
“Видјели смо резултате прошлих избора, да и бошњачка, и национална и грађанска опциј,а имају једнак однос према Републици Српској, односно и једна и друга опција жељела би да Република Српска нестане”, појашњава Адамовић.
“БиХ су створиле Република Српска и Федерација БиХ, ова држава је настала од два ентитета која су је основала, тако да је тешко очекивати да једна држава уништи ону федералну јединицу која ју је створила. То је једна манипулација из Сарајева и играње политичким сентиментима својих гласача који то можда и желе. Шта они добијају укидањем Републике Српске? Не добијају ништа”, каже Ковачевић.
Устав БиХ искључује грађанску опцију за коју се залажу поједини бошњачки политички кругови, јер је БиХ направљена да буде заједница три конститутивна народа, а све остало су само политичке игре за народ, објашњава Ковачевић.
“Непоштовање легалних српских националних интереса које је учињено деведесетих година и спроведено на бруталан начин, заправо, у цијели тај пројекат подмеће мину која може да буде активирана у сваком тренутку. Због тога неки са Запада очито разумију тај проблем и појавили су се приједлози о могућим корекцијама границе, како бисмо добили природнији поредак на Балкану”, каже историчар Саша Адамовић.
Питање Космета, на којем се преплићу и сукобљавају интереси великих сила, све више узбуркава Балкан.
“Исти текст сви читају различито. У Загребу тај текст читају ако ће се само Београд и Приштина договорити, али да то не буде принцип, већ изузетак, и онда је у реду. Република Српска чита то другачије, ако ће доћи до таквог договора, онда тај договор може да важи и за нас”, објашњава Деспот Ковачевић са Факултета политичких наука у Београду.
Ковачевић сматра да је одвајање Републике Српске од БиХ за сада само фикција, поготово ако се има у виду став Европске уније и САД.
“Нисмо сигурни да ли ће имати домино ефекат. Многи потенцијално желе рјешење на Косову па преливање тог ефекта. Питање Републике Српске је више једна жеља српског народа него што је то реално да ће се десити, с обзиром на то да они који подржавају такво рјешење између Београда и Приштине не подржавају одвајање Републике Српске. Тако да опет нико то не подржава на Западу, док на Истоку имамо више неку декларативну, а мање оперативну подршку, која би помогла да се такво нешто деси”, каже Ковачевић.
Овакви ставови политичког врха Српске посљедица су сталног притиска бошњачке струје, која се залаже за укидање Републике Српске и унитаризацију БиХ, сматра историчар Адамовић.
“Видјели смо резултате прошлих избора, да и бошњачка, и национална и грађанска опциј,а имају једнак однос према Републици Српској, односно и једна и друга опција жељела би да Република Српска нестане”, појашњава Адамовић.
“БиХ су створиле Република Српска и Федерација БиХ, ова држава је настала од два ентитета која су је основала, тако да је тешко очекивати да једна држава уништи ону федералну јединицу која ју је створила. То је једна манипулација из Сарајева и играње политичким сентиментима својих гласача који то можда и желе. Шта они добијају укидањем Републике Српске? Не добијају ништа”, каже Ковачевић.
Устав БиХ искључује грађанску опцију за коју се залажу поједини бошњачки политички кругови, јер је БиХ направљена да буде заједница три конститутивна народа, а све остало су само политичке игре за народ, објашњава Ковачевић.