Давидов дух тјерају из града?!
-Шта ће учинити градска комунална власт ако сваког јутра на истом мјесту, или неком другом мјесту у граду, поново освану садница и камена плоча као симболи Давидовог страдања? Хоће ли градска управа увести дежурство како би се Давидов дух протјерао из града?
Република Српска
Прочитах да је Комунална полиција у Бањалуци донијела рјешење да се уклоне двије саднице дуње и спомен-плоча (Давидово срце), које су грађани засадили и поставили на годишњицу прве сахране Давида Драгичевића, на ушћу потока Црквена у Врбас - мјесту гдје је пронађено његово мртво тијело.
Те симболичне знакове људске душе оставили су Давидови пријатељи и поклоници као људски знак поштовања и љубави. На овој несрећној планети много је таквих знакова људског поштовања и сјећања.
На том тужном мјесту, племенити Бањалучани су претходно уклонили смеће и уредили запуштену обалу, да би остављени знакови имали и нешто од амбијенталне племенитости. Док су то радили, записује новинар, са зидина градске тврђаве будно их је мотрио чувар државног печата (полицијски инспектор). Ове симболе несрећне судбине младића уклониће, по свему судећи, радници градске чистоће, на начин како су "очистили" и Трг Крајине крајем децембра прошле године.
Власт која није могла да сачува обале Врбаса од кеса, фрижидера и других кућних олупина, потрчала је да их сачува од засађених дуња и срца обликованог од природног камена! Не сметају јој депоније смећа по обали Врбаса и Црквене, али јој сметају саднице дуње на уређеном простору. Та иста власт, показало се, нема законе који ће открити Давидове убице, али има законе који ће опустошити уређен простор и уклонити најтоплију људску поруку убијеном младићу! Треба ли овом безумљу коментар!?
Плаче ми се од количине нељудског у трагичном случају Давида Драгичевића! По свему судећи убијен, бачен у канализацију, мртав је вријеђан и срамоћен, на крају мртав прогнан, да би се, ево, и његов дух прогонио! Да ли је могуће да толико бездушности има у главама и срцима људи које је човјек изабрао да врше власт?
У поплави туге испливава ми пред очима судбина несрећног Чеховљевог кочијаша који развози пијанце до дуго у ноћ и покушава сваком од њих да исприча како му је син умро! Несрећни човјек би да подијели своју тугу, али га нико од путника не жели чути. На крају, испричао је тужну причу свом коњу након што је превезао посљедњег пијаног путника.
"Боже, какво је ово вријеме у којем живимо!", вриснуо је Андреј Тарковски у свом Дневнику "Мартирологија 1970-1986". Тај врисак, који допире из простора православног духа и наде, опомиње ме и чини неспокојним. Коме би данашњи човјек могао да исприча тугу што га свакодневно запљускује док гледа како се око њега све руши и умире? Вриснуо би, као Тарковски, када би га имао ко чути. Вриснуо би, али његов врисак похлепна и бездушна гомила опијених моћника неће чути! Неће га чути јер је онај који га надзире са врха градских бедема своју бездушност и суровост довео до апсурда. Он је постао човјек без трага душе.
Помахнитала гордост је кроз историју одбијала да чује глас разума. Чувари државног печата, опијени незаслуженом висином, огрезли у моћи која им се смијешила, умазани слашћу новца, упрљани љигавим рукама лажова и ласкаваца, свјесни да им туђа пропаст доноси корист, незаустављиво су тонули у провалију без дна. Нису посустајали у безобзирној грабежи и отимању, немилосрдном траћењу и трошењу, гложењу у грабежи и омрази и уживању у примитивној освети. Једно су причали, друго радили, једно писали и потписивали, а друго чинили, тужакали се и оптуживали, и не трепнувши, лажно се заклињали. Надносили су се над својом празнином, не видећи своје унакажено лице. Све су чинили да се само они чују и да се само њима клања и заклиње. Тако је пропала моћна Византија, тако је страдало Римско царство.
Они који су наредили уклањање садница дуње и плоче са мјеста трагичне смрти Давида Драгичевића, у својој бездушности, не знају да се дух убијеног Давида Драгичевића не може уклонити са мјеста гдје је злочин испливао јер је сјећање на зло и злочин трајније од њихових биједних живота. Они не знају да ће послије њих на власт доћи неки други људи који ће засадити нове саднице и на мјесту злочина поставити неке нове плоче којима ће обиљежити управо њихову бездушност. Њихово безумље доживјеће осуду неке нове власти јер се свака власт храни гријехом и идиотизмом претходника.
Шта ће учинити градска комунална власт ако сваког јутра на истом мјесту, или неком другом мјесту у граду, поново освану садница и камена плоча као симболи Давидовог страдања? Хоће ли градска управа увести дежурство како би се Давидов дух протјерао из града? Шта ће учинити ако једног дана група бунтовних студената, Давидових колега, у студентском кампусу поставити споменик Давиду? Хоће ли комуналци и полиција кренути да га руше?
Давид Драгичевић више није само убијени младић. Давид је постао метафора власти у служби злочина. Против метафором обликоване свијести нико није добио битку. Свака нова реакција власти продубљиваће бунт и тражити отпор.
"Узвишеност савременог човјека је у протесту. Слава ономе ко из протеста спаљује самог себе пред немом гомилом, и онима који излазе на тргове и протестују са плакатима и паролама осуђујући себе на репресију, и свима који кажу 'не' егоистима и каријеристима и безбожницима. Треба се уздићи изнад права на живот, у пракси спознати смртност нашег тела у име будућности, у име бесмртности... Ако је човечанство спремно за то, онда још није све изгубљено", поручује Тарковски у свом Дневнику.
Узалуд, данашњи човјек је спреман само за убијање и рушење.
Аутор: Бранко Перић, судија Суда БиХ
(Независне)
Те симболичне знакове људске душе оставили су Давидови пријатељи и поклоници као људски знак поштовања и љубави. На овој несрећној планети много је таквих знакова људског поштовања и сјећања.
На том тужном мјесту, племенити Бањалучани су претходно уклонили смеће и уредили запуштену обалу, да би остављени знакови имали и нешто од амбијенталне племенитости. Док су то радили, записује новинар, са зидина градске тврђаве будно их је мотрио чувар државног печата (полицијски инспектор). Ове симболе несрећне судбине младића уклониће, по свему судећи, радници градске чистоће, на начин како су "очистили" и Трг Крајине крајем децембра прошле године.
Власт која није могла да сачува обале Врбаса од кеса, фрижидера и других кућних олупина, потрчала је да их сачува од засађених дуња и срца обликованог од природног камена! Не сметају јој депоније смећа по обали Врбаса и Црквене, али јој сметају саднице дуње на уређеном простору. Та иста власт, показало се, нема законе који ће открити Давидове убице, али има законе који ће опустошити уређен простор и уклонити најтоплију људску поруку убијеном младићу! Треба ли овом безумљу коментар!?
Плаче ми се од количине нељудског у трагичном случају Давида Драгичевића! По свему судећи убијен, бачен у канализацију, мртав је вријеђан и срамоћен, на крају мртав прогнан, да би се, ево, и његов дух прогонио! Да ли је могуће да толико бездушности има у главама и срцима људи које је човјек изабрао да врше власт?
У поплави туге испливава ми пред очима судбина несрећног Чеховљевог кочијаша који развози пијанце до дуго у ноћ и покушава сваком од њих да исприча како му је син умро! Несрећни човјек би да подијели своју тугу, али га нико од путника не жели чути. На крају, испричао је тужну причу свом коњу након што је превезао посљедњег пијаног путника.
"Боже, какво је ово вријеме у којем живимо!", вриснуо је Андреј Тарковски у свом Дневнику "Мартирологија 1970-1986". Тај врисак, који допире из простора православног духа и наде, опомиње ме и чини неспокојним. Коме би данашњи човјек могао да исприча тугу што га свакодневно запљускује док гледа како се око њега све руши и умире? Вриснуо би, као Тарковски, када би га имао ко чути. Вриснуо би, али његов врисак похлепна и бездушна гомила опијених моћника неће чути! Неће га чути јер је онај који га надзире са врха градских бедема своју бездушност и суровост довео до апсурда. Он је постао човјек без трага душе.
Помахнитала гордост је кроз историју одбијала да чује глас разума. Чувари државног печата, опијени незаслуженом висином, огрезли у моћи која им се смијешила, умазани слашћу новца, упрљани љигавим рукама лажова и ласкаваца, свјесни да им туђа пропаст доноси корист, незаустављиво су тонули у провалију без дна. Нису посустајали у безобзирној грабежи и отимању, немилосрдном траћењу и трошењу, гложењу у грабежи и омрази и уживању у примитивној освети. Једно су причали, друго радили, једно писали и потписивали, а друго чинили, тужакали се и оптуживали, и не трепнувши, лажно се заклињали. Надносили су се над својом празнином, не видећи своје унакажено лице. Све су чинили да се само они чују и да се само њима клања и заклиње. Тако је пропала моћна Византија, тако је страдало Римско царство.
Они који су наредили уклањање садница дуње и плоче са мјеста трагичне смрти Давида Драгичевића, у својој бездушности, не знају да се дух убијеног Давида Драгичевића не може уклонити са мјеста гдје је злочин испливао јер је сјећање на зло и злочин трајније од њихових биједних живота. Они не знају да ће послије њих на власт доћи неки други људи који ће засадити нове саднице и на мјесту злочина поставити неке нове плоче којима ће обиљежити управо њихову бездушност. Њихово безумље доживјеће осуду неке нове власти јер се свака власт храни гријехом и идиотизмом претходника.
Шта ће учинити градска комунална власт ако сваког јутра на истом мјесту, или неком другом мјесту у граду, поново освану садница и камена плоча као симболи Давидовог страдања? Хоће ли градска управа увести дежурство како би се Давидов дух протјерао из града? Шта ће учинити ако једног дана група бунтовних студената, Давидових колега, у студентском кампусу поставити споменик Давиду? Хоће ли комуналци и полиција кренути да га руше?
Давид Драгичевић више није само убијени младић. Давид је постао метафора власти у служби злочина. Против метафором обликоване свијести нико није добио битку. Свака нова реакција власти продубљиваће бунт и тражити отпор.
"Узвишеност савременог човјека је у протесту. Слава ономе ко из протеста спаљује самог себе пред немом гомилом, и онима који излазе на тргове и протестују са плакатима и паролама осуђујући себе на репресију, и свима који кажу 'не' егоистима и каријеристима и безбожницима. Треба се уздићи изнад права на живот, у пракси спознати смртност нашег тела у име будућности, у име бесмртности... Ако је човечанство спремно за то, онда још није све изгубљено", поручује Тарковски у свом Дневнику.
Узалуд, данашњи човјек је спреман само за убијање и рушење.
Аутор: Бранко Перић, судија Суда БиХ
(Независне)
Повезане вијести
Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина
Република Српска
0
Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи
0
Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске
11
Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници
2
Срђан Лакић: Лаж је да напуштам Покрет Сигурна Српска
3
Подршка Српској не значи послушност Милораду Додику
12
Коментари (91)
Предраг Благојевиц
ја се селим за Панцево,дјеца су у Аустрији,а ви се ј.са психопатама Додиком и Лукацем,збогом зохари!
Са стране
Нечасно је све ово што раде са случајем овог несрећног младића. Много тога, од првог момента, ту није како треба. Ту се штити неко крупан. Међутим, нечасно је бити и судија Суда БиХ, најкомпромитованије установе у земљи, а сматрати себе позваним да говори о поштењу, моралу и правди.
Јадранка
Одлицан текст! Тако се и ја осецам...плаце ми се над колицином нељудскости у овој трагедији! Истовремено сам бесна на Давидове суградјане који си олако пресли преко његовог зверског убиства и прогона његових несрецних родитеља. Срам вас било!
Марко
Правда за Давида драгицевица.. Доле убице полицијске
Правда за Давида
Не прогони њих Давидов дух, вец нециста савјест. Прослост се не мозе промијенити али зато мозе будуцност.
легија
Свака част за текст.Стићи ће казна зликовце.Кад тад.
Нешо
Одличан чланак!
Доцкан
Ово је одлично подсјећање на све оно што Радојичић и екипа охрабрена Додиком и екипом чини мртвом Давиду већ пуну годину дана. Међутим, има и једно АЛИ... Аутор текста је и сам својевремено кумовао доласку ове ненародне власти. Својим некадашњим радом и ангажманом. Зато што је аплаудирао доласку овог режима сличним, али другачије интонираним медијским иступима, режим се устоличио, однародио и суверено влада већ 20 година. Уосталом, аутор је и постао судија Суда БиХ, а и прије тога тужилац у ВСТС-у зато што је био препознат као подобан од тадашње Додикове власти откуда му је стигла што дискретна што отворена подршка. Тако да је и аутор већ 20 година послијератне БиХ тамо гдје га је послала власт коју је данас напао. Понављам, с правом. Толико о нечијој накнадној памети.
здравко
Кинески мудраци се смију и намигују на оба ока.
Цињенице
Убили су дјецака, Србина, који је могао да зиви у иностранству, али није. Изабрао је Републику Српску и да сав свој труд и знање поклони управо Републици Српској и да у њој остане за разлику од својих врсњака, Срба. А убили су га опет Срби ито они којима су пуна уста Републике Српске и који се тобозе боре да се становниство не сели из Републике Српске. Ти људи нису свјесни колико иду на руку насих вјековних непријатеља. Концепт западне политике је био и остао прозет политиком Ватикана. Религија је вододелница нација и у складу са тим концептом Дрина је граница западног поимања хрисцанства. Додика је поставио тај исти Запад и он веома успјесно проводи њихову политику зарад лицних интереса уз властито незнање и умисљеност. Попис становниства није валидиран и нико га није признао јер је јасно да Срба у Републици Српској не зиви висе од 800 хиљада (то је за сада око 25%). Сигуран сам да це кад се број становника спусти испод зацртане границе Република Српска нестати. Зато наставите да подрзавате Милорада Додика који је главни кривац за масовно исељавање српског становниства и бице главни кривац за нестанак Републике Српске. Засто му је Цовиц главни сарадник. Зато сто је то одредио Запад.
неко
Народ је више сит и вас и ваше правде, додијали сте више и богу и народу.
ЗА РУДОЊУ И ПСИХОПАТУ ЛУКАЦА
ИСТИНУ НЕ МОЗЕТЕ САКРИТИ А ПРАВДА ЦЕ СТИЦИ!!!! ПРАВДА ЗА ДАВИДА ДАВОРЕ СА ТОБОМ ДО КРАЈА. ДОБРОВОЉАЦ
Бисери
Нисте успјели преко слуцаја давид срусити додика а сад само зивите у утопији нема висе окупљања.
М. Р.
Овај Балкан, натопљен је квљвљу недузно страдали народом. Они који су презивјели, мислим на обицне градјане, зиве у страху да се не понови зло. БАЛКАН је мјесто духова. Народ прогања неправда и тјера да напустају своја огњишта, а то знаци бол коју носис дубоко у себи и никад се неможес ослободит док си зив. Ови закони о којим се прица, везано за полицију, незнам ста реци.
Истина
Сви који се не слажу са оваквим текстом и описом ствари су морални имбецили и режимска гњусна говна. Огавни мишеви, вратите се у рупу из које сте изашли. да вас ми неби шутнули у ту рупу. А то ће бити сигурно врло брзо.
Ззз
Одличан текст, неки људи нека се запитају и преиспитају,своју савјест, свој морал
борац
Несто сто се немозе протјерати или заборавити обиљезје и за младје нарастаје гдје су се родили под којом власти и цему се могу надати.
Тамара
Занимљив је овај Периц лик, имао је он занимљивих трансформација током свог битисања....
синип
Пун погодак. Што јес` јес`.
Раде
Ма није има овдје оних сто пису коментаре у слузби убица и резима мени нетреба оваква република српска ,и недозивљав је као сто ви зелите да прставите мене занима моје дијете и здравље и да сигурно одраста али ви сте највеце зло овог народа нетреба нам гори непријатељ .
Мико
Хвала господине Перићу за овај сјајни коментар. Међутим, ови полумозгови који тренутно владају и они без мозга који их слијепо подржавају ништа од овог што сте написали не разумију или неће да разумију, већ полако али сигурно тону у живо блато одакле им повратка нема. И не би их ни жалио, сами су изабрали свој пут али проблем је што за собом вуку све око себе и оне који пасивно све посматрају и немају храбрости да се на вријеме отргну и оне који, за сада безуспјешно покушавају указати на ову сулуду политику која нас лагано дави деценију и по.
Првипут
Свака част на овоме тексту. Да ли ће власт уклонити сва обиљежја на путевима која су поставиле породице страдалих у саобраћајним несрећама? Да ли ће власт посјећи сво дрвеће које је посађено без њихове дозволе?
Плус
Јос један добар текст и критика друства који назалост ниста неце промијенити
Добро крене
Са реформом правосуђа је можда и добро кренуло. Судија Бранко Петрић први предсједник високог и тужилачког савјета је нажалост прекратко био на том мјесту. Затим долази Милорад Новковић па Тегелтија и кола крећу низ брдо. Нема никаквог саопштења бар колико је дуго трајао састанак између повјереника Прибеа и Тегелтије
Познавалац прилика
Болесно друштво у сваком погледу. Ако хоћемо да опстанемо морамо га рестартовати, поново изградити испочетка, пошто је све уништено, са новим људима.
рациц
Не смије се “нелегално” градити на познатој “туристицкој” локацији града Бањалуке “усцу предивне мирисне канализационе ријецице Црквене” ? А мозда актуелна градска администрација има у плану на то мјесто поставити атрактивни “селфи пано” са натписом: “Бањалука град Истине и Правде” ?
правда
тај комунални полицијски инспектор је инспектор за протјеривање духа давидова алице и њему доци давидов дух главе незна јадо дасе дух ницији немозе прогонит доцице он њему на врата његове куце свице катили и убице невиног младица ходати даих народ по прсту показује тосу заслузили
МиланМилисавац
Фин текст. Али од лошег човјека. Треба он прво поравнати неке друге ствари па да онда има дигнитет говорити о било чему
Леут
Савршено. Свака част г-дине Перићу.
правда
пазитесе крвници и катили долази давид давас потрази дјабавам сви закони и забране одрзавања скупова давиду немозете сада забранит нитисе мозете сакрит од освете невиног младица свецевас народ прстом показиват
правда
досо давид да наплати својим убицама сви крвници и катили це луди ходат по зенљи свеце их људи показиват давидова освета катилима и његовим крвницима
Срето
У последњих 25 година нисам прочитао љепши телс и поређења
БЛ гирл
Хвала Господине.У срцима многих је ово сто сте написали.Али једна је истина,тај круг це се затворити и ми који то цекамо цемо доцекати.
За Дајте несто другације
Потпуно си залутао, овај текст није за особе као сто си ти, то си и сам закљуцио, текст је о људима и људскости а то данас многима није " забавно".90% је " забавних" прица па цитај!!
Истина
Убијене дусе су свакодневно око нас, таква дуса кад осуди, немас куд, готов си, на најтези нацин. Давидова дуса је изнад Бање Луке, суди свима
зетид
Правда за Давида
Истина правда и остале вриједности
Само упорно, достојанствено и паметно против инфантилне власти. Давид је обиљежио Бањалуку и то нико не може поништити. Гдје год нађете згодно мјесто , дрво у част Давида посадите, његово име исписујте сви који разумијете.
Мирослав
Дуње нису купљене у Тамарису код газде Јањетовића.
Дајте несто другације
Ко све ово плаца ? Надјите неке нове теме а има их сасвим довољно.Давид и Багатон су свакодневно. Багратон је све Осим фирме
ВАЛТЕР
Ако је неко и имао дилеме у вези смрти Давида Драгичевића,након интервенција полиције и градске комуналне полиције,не би смио више да има.Јасно је као дан да режим не жели да открије КО ЈЕ УБИО ДАВИДА!
Бозе помози
И кад цовјек помисли да смо дотакнули морално и свако друго дно, и да не мозе низе,на овом несретном подруцју,увијек мозе.
Аурелија
Хвала на овом тексту.
АР
Балване само на улице ту смо најбољи
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.