Милионски губици на границама

"Чекања на граничним прелазима на западном Балкану су пет пута дужа него у многим земљама Европске уније и камиони годишње проведу око 26 милиона сати на граничним прелазима у регији - то је скоро 3.000 година", рекла је Линда ван Гелдер, регионална директорица Свјетске банке за западни Балкан.

Према неким информацијама, просјечно чекање на границима између шест земаља западног Балкана износи око 11 сати.

Иначе, комплетан пројекат, који има за циљ да смањи трошкове трговине на западном Балкану, вриједан је 140 милиона долара и биће спроведен у неколико фаза. У овој првој фази, која ће трајати до 2025. године и коштати 90 милиона долара, нема Босне и Херцеговине и односи се на Сјеверну Македонију, Србију и Албанију, гдје је, према оцјени Свјетске банке, најгора ситуација када су у питању чекања на границама.

"Радимо и ми на томе. Једна од приоритетних тема састанка с европском комесарком за транспорт Виолетом Булц била је управо чекање и застој на границама западног Балкана и то је једно од приоритетних питања Европске комисије. Без икакве потребе се губи вријеме, које је ненадокнадиво, и ако узмемо у обзир да у Европи нема те врсте чекања на гранцима и царинама и нема додатних трошкова, онда нам је јасно гдје смо ми сада када је у питању конкурентност и све остало", рекао је за "Независне" Игор Пејић, секретар Министарства транспорта и комуникација БиХ.

Према незваничним информацијама, ускоро се, поред напора Свјетске банке, могу очекивати и неке активности Европске комисије у смјеру смањења чекања на границама, посебно након формирања новог састава Европске комисије крајем ове године. Прошле године унутар БиХ рађене су одређене анализе на тему чекања на границама, а све у смјеру да се кретање робе олакша увођењем "националног" једношалтерског система и то на начин да се увежу кључне агенције како би сами возачи избјегли шетања од царине, преко разних инспекција до шпедитера...

"Иако западни Балкан може извозити у Европску унију без царина, само 10-20 процената фирми из регије су извозници. Спровођење процедура, укључујући инспекцију и царину те вријеме проведено на границима и прелазима, смањују ефикасност, повећавају трошкове и отежавају трговину. У Албанији, рецимо, 87 процената домаћих фирми сву своју производњу продаје на домаћем тржишту, 10 процената извози у ЕУ, а само три одсто продаје осталим фирмама западног Балкана. Циљ овог пројекта је повећање регионалне трговине смањењем нетарифних мјера, времена потребног за царињење робе и укупних трошкова трговине", наводе у Свјетској банци и додају да је предвиђено да се реализацијом пројекта годишње смање трошкови увоза и извоза за преко 10 одсто.

О беспотребним чекањима на граници недавно је било ријечи и међу привредницима, који су ту тему отворили на "Копаоник бизнис форуму", гдје је закључено да се нешто мора мијењати. Такође, закључено је и да је Споразум о слободној трговини - ЦЕФТА клинички мртав те да под окриљем Европске уније треба да настане неки нови споразум који би убрзао трговину.

(Независне новине)