Необична дјела у католичкој цркви

Ради се о 14 слика које чине јединствен циклус и на њима је аутор осликао једну од централних библијских тема, осуду, распеће и ускрснуће Исуса Христа.

Сански жупник фра Ивица Матић каже како је црква препознатљива по овим сликама и да је много оних који је због тога посјећују. Према његовим ријечима, слике су настале у првој половини осамдесетих година прошлог вијека, када је обнављан овај сакрални објекат.

"Мој колега фра Иван Франић, који је био тадашњи жупник, дошао је на идеју да се ураде слике с мотивима Христовог страдања и ускрснућа. Са старјешинама и вјерницима договорено је да се уради 14 слика и да свака од њих опише по једну станицу на Исусовом путу страдања. Избор је пао на Перу Мандића, тада већ афирмисаног и познатог сликара", каже фра Матић.

Према ријечима књижевника и умјетничког критичара Амира Талића, овакав избор је био занимљив, с обзиром на то да је Мандић поријеклом био Србин, а у то вријеме важио је за једног од најцјењенијих сликара наиве на простору бивше Југославије, па и шире.

 "Мандић је урадио слике у свом препознатљивом стилу, а коначни резултат његовог рада у први мах је наишао на подијељена мишљења свештеника и жупљана. Тако су се на сликама могли препознати бројни локални социјалистички функционери, и то махом у улози Исусових судија и џелата", каже Талић.

Према његовим ријечима, Мандић је у таквој улози представио предсједнике општине и суда, челнике локалне партијске организације те друге личности из владајуће номенклатуре.

"Он се на генијалан начин обрачунао с функционерима који су у то вријеме били његови критичари те му покушали ограничити умјетничку слободу", додаје Талић.

Занимљиво је да су слике спасене у посљедњи час, непосредно прије него што је црква срушена у ратном периоду.

"Тадашњи жупник фра Мијо Рајић упозорен је како би црква могла бити срушена и у посљедњи час успио је изнијети и спасити неке драгоцјености, па између осталог и Мандићеве слике. Оне су потом неколико година биле скривене у подруму жупне куће и тако су преживјеле", каже садашњи сански жупник.

Додаје како је затим црква обновљена, а слике враћене тамо гдје су стајале. Занимљиво је како је овај Мандићев циклус прије неколико година кандидиран за културно-умјетничко благо које треба ставити под заштиту државе.

Перо Мандић је током рата избјегао из Санског Моста и прије десетак година преминуо је у Бачкој Паланци, гдје је живио у послијератном периоду.

(Независне новине)