Сјећања: Жељо је у финалу! Није...!

Тог 24. априла 1985. године цијела бивша Југославија била је уз сарајевски Жељезничар. 

Играо је "Жељо" реванш полуфинала Купа УЕФА и био је надомак историјског успјеха у финале тог такмичења (сада се оно зове Лига Европе) и двобоја са мадридским Реалом.

Али, стао је на два минута од славе!

Тренер Жељезничара тада је био Ивица Осим, легендарни "Штраус са Грбавице", а "Жељо" је играо сјајан фудбал. До полуфинала избацио је бугарски Сливен (укупно 5:2), швајцарски Сион (укупно 3:2), Динамо из Минска (3:1), а у полуфиналу се намјерио на мађарски Видеотон, који је на том путу, између осталих, надиграо и београдски Партизан (укупно 5:2), а потом и славни Манчестер јунајтед.

Видеотон је у првом мечу полуфинала Купа УЕФА побиједио Жељезничар 3:1 (стријелац за сарајевски клуб био је Харис Шкоро). 



Сарајлије су наоштрене дочекале мађарског представника. "Грбавица" је била пуна, а Југославија прикована уз мале екране.

Головима двојице Едина - Бахтића и Ћирића, Жељо је имао резултат за финале. До краја утакмице остало је 17 минута. Имао је још низ сјајних шанси током меча да напуни Видеотон. Али, онда је услиједило оно неписано фудбалско правило: ако не даш гол(ове) - бићеш кажњен.

Нажалост, играча, сручног штаба, навијача Жељезничара два минута прије краја утакмице, Видеотон је дао гол из лијепе акције. Лопта је пребачена до Јозефа Чухаја, који је улетио у шеснаестерац, шутнуо и погодио.

Да све буде још горе по Жељезничар, гол за Видетон дао је бек!

Какав туш! Какав шок!



Мађарски медији присјетили су се данас ове утакмице и позвали су Чухаја за изјаву, коментар, три деценије касније:

"Иако је прошло много година, сјећам се те утакмице и тог гола као данас. Жељезничар је имао одличан тим. Али, мислим да су прерано почели да славе и то им се осветило. Чим су дали други гол, помислили су да је све готово. Имао је Жељезничар још прилика, али видјело се да су се опустили. Ми смо у тих посљедњих десет минута кренули силовито, без страха, јер нисмо имали шта да изгубимо".

Била је то једна од најтужнијих европских утакмица неког клуба из бивше Југославије.

Присјетимо се тадашње генерације Жељезничара:

Драган Шкрба, Мирсад Баљић, Јосип Чилић, Бранислав Берјан, Рефик Шабанаџовић, Владо Комшић, Мехмед Баждаревић, Зоран Самарџија, Един Ћурић, Един Бахтић, Радмило Михајловић, Харис Шкоро, Владо Чапљић, Никола Никић, Миломир Одовић...

Извор: мондо.ба