Влада Српске за сарадњу са НАТО

"СДА блокира именовање нових министара да би чланове српске коалиције која је побиједила на изборима држала даље од функција, чиме се пренебрегава воља гласача из Републике Српске. Антидемократска блокада СДА мора бити окончана, нарочито зато што је зауставила напредак БиХ на европским интеграцијама и економској реформи", наводи се у дијелу један Извјештаја, који говори о противправној блокади СДА у формирању Савјета министара, која траје од избора одржаних у октобру 2018. године.

У овом Извјештају за период од новембра 2018. до априла ове године, Влада Републике Српске изражава своја виђења о кључним питањима и проблемима са којима се суочава БиХ, а с циљем разјашњавања својих становишта члановима Савјета безбједности и међународне заједнице, саопштено је из Бироа Владе Српске за односе са јавношћу.

У дијелу два објашњава се да Република Српска подржава сарадњу БиХ са НАТО-ом, али се противи придруживању БиХ било ком војном савезу.

"Република Српска има право да изражава ставове о тим питањима, нарочито зато што Устав БиХ Народној скупштини Републике Српске даје кључну улогу у ратификацији уговора. У овом дијелу такође објашњавамо да не постоји веза између интеграција у НАТО и ЕУ и да БиХ не може да поднесе повећање војне потрошње које би захтијевало чланство у НАТО-у", наводи су у Извјештају.

У дијелу три, Република Српска наглашава своју подршку европским интеграцијама БиХ, али констатује да је блокада СДА у формирању Савјета министара зауставила напредак БиХ.

У дијелу четири говори се о провокативној и правно неутемељеној иницијативи СДА да оспори назив Републике Српске.

"Устав БиХ на неколико мјеста признаје Републику Српску управо под тим именом, а ништа у њеном имену није супротно конвенцијама о људским правима. Иницијатива СДА је политички дестабилизујућа зато што оспорава само постојање Републике Српске, чиме се удара у срце Дејтонског споразума", поручује се у Извјештају.

У дијелу пет објашњава се зашто је нова одлука Уставног суда БиХ против Дана Републике Српске, секуларног празника који се обиљежава на добровољној основи, неутемељена у закону, а у дијелу шест Република Српска објашњава да институције БиХ не испуњавају своју обавезу у погледу заштите безбједности земље, јер се институције БиХ не успијевају изборити ни са мигрантском кризом ни са пријетњом од тероризма.

У дијелу седам говори се о независним, међународним комисијама за истраживање ратних страдања у Сарајеву и Сребреници које је Република Српска именовала при чему се објашњава да је било неопходно формирати комисију за Сарајево, која ће се бавити истраживањем страдања сарајевских Срба, зато што је ФБиХ није основала како је прије много година наложио Дом за људска права БиХ.

Истиче се да ће се Комисија за Сребреницу бавити истраживањем страдања свих жртава у подручју Сребренице, без обзира на њихову националну припадност и да она није покушај да се негирају велики злочини почињени против Бошњака, нити да се занемари страдање Срба, што је био случај у досадашњим истраживањима.

У дијелу осам Република Српска наглашава своју опредијељеност за Дејтонски споразум и пуни суверенитет БиХ при чему Република Српска инсистира на томе да се Устав БиХ досљедно спроводи и да Канцеларија високог представника и стране судије у Уставном суду БиХ буду укинути.

Влада Републике Српске усвојила је 21. по реду Извјештај Савјету безбједности УН, који је, у име Републике Српске, као потписнице свих анекса који чине Дејтонски споразум, генералном секретару УН и земљама чланицама Савјета безбједности, упутио предсједник Владе Републике Српске.

(Срна)