Зачаран круг: Живот на вересију

То потврђује и гест једне непознате особе која је у апотеци у Калесији прије неколико дана измирила сва дуговања људи који су се ту снабдијевали лијековима.

Наиме, због тешке финансијске ситуације у којој се налазе, поједини пацијенти били су приморани да чак и лијекове узимају на вересију.

А свеске дужника у радњама широм БиХ из године у годину постају све незаобилазнији инвентар, и то не само у малим трговинама, него и у фризерским салонима, аутомеханичарским радњама, зубарским ординацијама, а однедавно и у апотекама.

– Сваке године је све више оних који преживљавају “на теку”. Немамо избора, него да овако послујемо, јер боље ишта, него ништа. А људи се записују за хљеб, млијеко, јаја, сапун, тоалет-папир… Ако је, на примјер, средина мјесеца, одређене муштерије не питамо како ће платити робу, него одмах вадимо свеску на пулт, подвлачимо црту ипод претходног рачуна, те уписујемо датум и износ нове куповине. Онда људи  почетком мјесеца плате дуг или његов дио, у зависности колико имају пара, и опет по старом – кажу трговци.

Такође, није ријеткост да људи, након смрти члана породице, “на почек” узимају и најјефтинију погребну опрему, коју након сахране отплаћују у неколико рата.

То потврђују и у погребним друштвима, у којима кажу да је све више оних који нису у стању да готовином плате ни скромну погребну опрему. 

– Чланови породица преминулих често не могу да купе ни најјефтинију опрему која кошта око 250 КМ, а у коју су урачунати сандук, покров и крст, него узимају на рате. Излазимо им у сусрет, јер смо свјесни чињенице да људи тешко живе и да многи немају новца, посебно за непланирани трошак – кажу погребници.

У удружењима потрошача наглашавају да су многи грађани већ одавно у зачараном кругу задужености из којег ће, с обзиром на неравнотежу између трошкова и примања, тешко изаћи.

– Велики дио радничке класе и готово већина пензионера актуелним примањима једва могу да подмире режије и обезбиједе довољно хране, и то оне јефтиније. За готово све остало морају да позајмљују или се задужују у банкама. Пошто су им примања ионако недовољна за све трошкове, тешко могу на вријеме да отплаћују рате, па немају куд, него да дижу нове кредите и тако укруг. Такође, људи све чешће узимају робу на вересију, а дугове плаћају кад и како могу – каже извршна директорка приједорског Удружења потрошача „Дон“ Муриса Марић.

Упркос чињеници да ионако једва састављају крај с крајем, многи грађани у малим трговинама на вересију најчешће траже и пиво и цигарете.

– Људи у великом броју случајева „на теку“ узимају и луксузне робе, а не само оне најосновније животне намирнице. Трговци им некад изађу у сусрет, с тим да су обавезни да дуг плате у току дана, евентуелно сутрадан. Неки су поштени па уредно измире свој дуг, док има и оних који се само „преселе“ у другу радњу – рекли су у Асоцијацији самосталних трговачких радњи бањалучке регије.

(Српскаинфо)