Мотивише играче "причама из рата" и "легендом о Готовини"?!
Тренер Цибоне, Иван Велић, је за Вечерњи лист рекао да своје изабранике мотивише прављењем паралеле између њих и хрватских војника из рата ’90. година.
Фудбал
Упркос насушној потреби да на овим просторима ратне игре престану и да се 30-годишња патња свих народа и народности, старих, садашњих и нових генерација коначно оконча, “јуначке приче“ не престају да се испредају, уз вероватно знане разлоге само онима који их и даље нуде већ довољно рањеној и растрзаној јавности.
Таквима се придружио и Велић, наводно “нерадо говорећи“, присетио се својих ратних дана.
“Након што сам 1991. изгубио оца, пријавио сам се у ХВО. Осетио сам потребу да браним своје. Како није било оружја, морао сам да купим пушку, за хиљаду немачких марака. С обзиром на то да нисам био у ЈНА; прошао сам двонедељну обуку и приступио јединици која је била у мом Ливну“, рекао је Велић.
Вечерњи лист наводи да сазнања да је Велићев командант био Анте Готовина, хашки оптуженик који је у тексту назван “легендарним хрватским генералом“.
“На свом примеру сам схватио о каквом човеку се ради. После годину дана без већих ратних деловања, замолио сам да ми се омогући играње кошарке и студирање у Загребу. То је одобрио Готовина, без њега се то није могло догодити. Много мојих колега је било рањено, неки су и погинули, па сам се питао да ли је требало да останем до краја рата. И зато данас силно ценим људе из рата, па чак својим играчима понекад повучем паралелу између њиховог посла, а он се своди на тренирање и играње, и тих људи. Чиним то да се моји играчи замисле и да добију мотивацију“, рекао је Велић.
Извор: Б92
Таквима се придружио и Велић, наводно “нерадо говорећи“, присетио се својих ратних дана.
“Након што сам 1991. изгубио оца, пријавио сам се у ХВО. Осетио сам потребу да браним своје. Како није било оружја, морао сам да купим пушку, за хиљаду немачких марака. С обзиром на то да нисам био у ЈНА; прошао сам двонедељну обуку и приступио јединици која је била у мом Ливну“, рекао је Велић.
Вечерњи лист наводи да сазнања да је Велићев командант био Анте Готовина, хашки оптуженик који је у тексту назван “легендарним хрватским генералом“.
“На свом примеру сам схватио о каквом човеку се ради. После годину дана без већих ратних деловања, замолио сам да ми се омогући играње кошарке и студирање у Загребу. То је одобрио Готовина, без њега се то није могло догодити. Много мојих колега је било рањено, неки су и погинули, па сам се питао да ли је требало да останем до краја рата. И зато данас силно ценим људе из рата, па чак својим играчима понекад повучем паралелу између њиховог посла, а он се своди на тренирање и играње, и тих људи. Чиним то да се моји играчи замисле и да добију мотивацију“, рекао је Велић.
Извор: Б92
Коментари (1)
Дучићева Злата Вриједна
јос једна потврда да су најхрабрији народ на свијету, не зато сто се никог не боје вец сто се ницег не стиде
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.