Ако не смањимо потрошњу антибиотика, милиони људи ће умирати

Најчешћи разлог за прописивање антибиотика су акутне респираторне инфекције. Иако је најчешће реч о самолимитирајућим инфекцијама, код акутне упале средњег ува и акутног риносинузитиса у великој мери се прописују антибиотици успркос препорукама и смерницама против рутинске примене антибиотика.

На ток већине акутних респираторних инфекција антибиотици не утичу, а могу да изазову и нуспојаве као што су осип, стомачни болови, пролив и повраћање.

Чињеница је да многи лекари прибегавају тзв. дефанзивној медицини, односно прописују лекове на притисак пацијената. Петина пацијената са акутним респираторним инфекцијама од свог породичног лекара тражи - антибиотик и добије.

Истраживање спроведено на узорку од 1.273 лекара показује да скоро сваки други лекар (49%) ретко удовољава захтевима пацијената када је реч о лечењу, скоро трећина (30%) често, док само 12 одсто њих то никада не чини. Преосталих осам одсто то раде увек и врло често.

Аустралијско истраживање је показало да више од половине породичних лекара пристаје да пропише антибиотик за акутне респираторне инфекције да би задовољили очекивања болесника.

Истовремено, велики број породичних лекара сматра да прописивање антибиотика у примарној здравственој заштити није узрок за развој резистенције на антибиотике, већ га виде у болничком прописивању или у масовној ветеринарској примени.

Из тих разлога, на недавном 10. међународном конгресу Удружења наставника опште и породичне медицине наглашена је важност смерница за антибиотичко лечење најчешћих инфективних болести у породичној медицини, пренео је стручни часопис Медиx.

У свакодневној пракси једини значајан бактеријски узрочник упале грла је бактерија стрептокока (Стрептоцоццус), а смернице за постављање дијагнозе и одабир одговарајућег антибиотика за лечење упале грла узроковане том бактеријом донела је радна група за упалу грла Интердисциплинарне секције за контролу резистенције на антибиотике (ИСКРА).

Смернице за акутну упалу слузокоже носа и упалу средњег ува препоручују стратегију одложеног прописивања антибиотика, осим у изузетним случајевима (системска болест, високи ризик за компликације и слично). Код акутног синуситиса антибиотик се прописује тек 10 дана од почетка симптома, ако не дође до побољшања. Код акутне упале средњег ува (отисис медиа) антибиотик је индикован ако се симптоми знатно погоршају, не побољшају за три дана или се погоршају.

Иначе, смернице нису и гаранција за успешно лечење сваког болесника, већ приступ сваком пацијенту треба да буде индивидуализован, али придржавање смерница обезбеђује стандардизован приступ. Одступања од смерница треба да буду добро аргументована, а начелно непридржавање и несагласност са одредницама смерница требало би објавити радној групи као подстицај за развој постојећих смерница.

Као могуће стратегије за решавање проблема нерационалног прописивања антибиотика сугерише се неколико мера.

То су: одложено прописивање уз пажљиво праћење, подељена одлука која подразумева комуникацију са пацијентом и појашњавање погрешне перцепције, затим написана упутства за болеснике која на једноставан начин могу да редукују примену антибиотика код акутних респираторних инфекција.

Б 92
фото:интернет