Дан Ђукине и Депорове највеће трагедије...

Дан који у Шпанији обележавају као један од најузбудљивијих у историји тамошњег фудбала - 14. мај 1994. Прошло је равно 25 година од чувеног пенала Мирослава Ђукића и велике трагедије Депортива из Ла Коруње, који је у последњих 90 минута тог шампионата изгубио титулу. 

Ситуација је била следећа: Депор је имао бод вишка у односу на Барселону и утакмицу код куће против Валенсије. Каталонци су у исто време играли са Севиљом на Ноу Кампу. Лоше је кренуло по Барселону, Севиља је два пута водила, међутим Стоичков, Ромарио и Лаудруп успели су да окрену. На крају 5:2 за домаће. Чекао се само крај на Ријазору. У једном од последњих напада - а играла се већ судијска надокнада - Хозе Серер саплиће Нанда у свом шеснаестерцу и арбитар Лопет Нијето показује на белу тачку. Врхунац драме. Шанса за титулу, прву у 88 година дугој историји клуба. Али на терену нема Доната, првог пеналџије Депора... Изашао је из игре нешто раније. Саиграчи ћушкају лопту у руке Бебеу. Не, он не жели одговорност... 

И тада на сцену ступа српски репрезетативац. Ђукић узима лопту, намешта је... Стадион дрхти. Дрхти и Барселона. Залет, шут... Било је баш траљаво, лоше... Хозе Луис Гонзалес је то прочитао и ухватио живу. Туга каква се речима не може описати. И на другој страни радост до неба због четврте везане титуле Барсе.   

Титуле освојене на гол разлику, због промашеног пенала у последњим секундама. 

Ђукићу је требало времена да се опорави од овог шока. Лакнуло му је наредне сезоне када је подигао пехар Купа краља. Сав терет са срца дефинитивно му је пао неколико година касније када се Депор коначно докопао титуле. То је онај супертим са Ируретом на клупи. 

Занимљиво, Мирослав Ђукић је касније завршио у Валенсији...



Извор: моззартспорт