Годишњица смрти падобранаца

Пет младих живота угашено је тог кобног 20. маја 2012. године, када се спортски авион “Цесна”, непосредно након полијетања, изненада запалио и пао. У паду авиона погинули су пилот Ален Црналић и млади падобранци Немања Гороња, Стефан Карановић, Никола Стевић и Срђан Косић. Породице погинулих младића И ове године су запалили свијеће и положили цвијеће на мјесту гдје је авион пао. Бол оца покојног Николе Стевића, Живка, ни седам година након несреће не јењава. Званичан документ о истрази, нити позив из Тужилаштва, свих ових година није добио.

“За седам година они нису ништа урадили, што значи да крију, нека кажу шта крију да се не надамо ничему. Ми ниједног податка немамо о томе шта се тада званично десило. Боли све више и више, та неправда нас убија. Тешко је било шта рећи на такво понашање тужилаштва и власти”, каже отац страдалог младића Живко Стевић.

Узроци пада летјелице још нису познати. Истражиоци дају штуре или никакве информације. И отац Алена Црналића, Златан, огорчен је на понашање институција. Каже да је несхватљиво да након толико година, кад год се обрате Тужилаштву, добију исти одговор - да је истрага у току.

“Свако носи тај свој бол онако како зна, умије и може. Чињеница је да институције не раде свој посао, да институција којој је то пребачено, или опструише намјерно или не жели да се тај случај ријеши”, каже Златан Црналић.

На мјесту страдања родитељи и Падобрански клуб “Бањалука”, без ичије помоћи, направили су спомен-плочу за пет настрадалих младића. Чланови падобранског клуба кажу да ни њих, као ни родитеље, нико из Тужилаштва није звао. Очекују да одговоре на питања шта се догодило тог кобног дана морају дати они који су за то стручни и овлашћени.

„Недостатак тих одговора нас држи на лошем мјесту и бојим се да, како вријеме пролази, све је теже. Неки докази блиједе, нека сјећања блиједе, неки доживљаји добију другачији облик и контекст и мислим да је већ истекло вријеме“, каже Раде Чајић из ваздухопловног клуба „Скајдајв“.

Очеви и мајке настрадалих младића ни седам година касније не знају ко је одговоран за њихову највећу животну бол. Надлежни поново ћуте и одуговлаче са истрагом, а тиме је овај случај постао још један у низу неријешених, у коме се јасно види нерад институција Републике Српске и БиХ.



БН ТВ