Како ЕУ издаје западни Балкан

У предвечерје почетка европских избора, овај амерички дневник у ауторском тексту Јасмина Мујановића, познаваоца прилика на југоистоку Балкана, подсјећа да је у протеклих 16 година, Брисел обећавао земљама западног Балкана, најрањивијем региону и најнестабилнијем региону, да је "будућност Балкана у Европској унији".

Прошле године, међутим, Брисел је оштро заокренуо своју политику и сасвим је угасио идеју даљег проширења.     

"Ако западни Балкан измакне евроатлантској заједници, европски лидери ће морати да криве само себе. Потпуно изневјерене због неиспуњеног обећања о интеграцији, балканске земље ће брзо постати очајне, али и опасне - посебно за саму ЕУ", наводи лист.

Указује се истовремено да још није касно да ЕУ преокрене свој курс.

ЕУ би, тумачи се, морала формално да започне преговоре о чланству са Сјеверном Македонијом и Албанијом и барем да додијели статус кандидата Босни и Херцеговини.

"То ће на тренутак стабилизовати брод", а задатак који слиједи је стварање одрживог, дугорочног плана за регион који ће подразумевати не само вјеродостојну преданост либерално-демократским нормама и праксама, него и тешко одвраћање од таквих као што је Русија", наводи се.

Једноставно рећи "не" земљама западног Бакана могло би се протуматичити и као играње са традиционалним бирачким тијелом, али то није стратегија већ само одложена криза, констатује аутор.

Иако је ЕУ 2018. године невољно изнијела идеју о 2025. години као најранијем датуму за проширење, Макрон је био експлицитан: неће бити проширења, бар не у предвидивој будућности, а чак и у Берлину који важи за најотворенијег играча за питање проширења, та идеја је постала "политички отровна".    

У анализи се подсјећа да је с приближавањем избора за Европски парламент проширење нестало с дневног реда и да никога више нису занимале преостале државе региона које нису чланице ЕУ - Босна и Херцеговина, Црна Гора, Србија, Косово*, Сјеверна Македонија и Албанија.

А обећање "европске перспективе" било је саставни дио бриселске стратегије за задржавање западног Балкана на путу политичких и економских реформи и за заустављање Русије, Кине, Турске..., као политичких ривала.

Констатује се да овај потез није могао доћи у горем тренутку с обзиром на то да су Скопље и Атина тек у јануару ове године оконачали свој скоро три деценије дуг спор око "питања македонског имена".

Подсјећајући на привилегију интегрисања у чластво земаља бившких чланица Варшавског пакта, указује се да земље западног Балкана нису исто што и земље Источне Европе, чије чланство у ЕУ је био преседан.

(Тањуг)