Почаст Титу у Кући цвијећа

Бројни Титови поштоваоци, ријетки преживјели чланови Савеза удруга бораца народноослободилачког рата (СУБНОР), те чланови удруга који баштине сјећање на Тита, окупили су се и с вијенцима, цвијећем, те заставама бивше СФРЈ и Савеза комуниста Југославије, у окупљени у колони одали почаст у Кући цвијећа.

Они су, организовано аутобусима или аутомобилима, од јутра пристизали на плато испред Музеја историје Југославије на Дедињу, у оквиру којег је и комплекс Кућа цвијећа, посљедње почивалиште Јосипа Броза Тита.

Многи од њих носили су капе "титовке", беџеве с Титовим ликом, ордење и одличја из бивше СФРЈ, а поједини су дошли у друштву својих унука, с црвеним пионирским марамама око врата, преноси Хина. 

Упркос бројним контроверзама и пријепорима међу историчарима и савременицима Титова доба око његове улоге у послијератним страдањима припадника поражених снага и политичких противника, савремена историјаубраја га међу наијстакнутије вође и државнике епохе, а хиљаде људи из бивше СФРЈ походи Меморијални центар Јосип Броз Тито и Кућу цвијећа сваке године на дан његове смрти 4. маја, те 25. маја кад се у бившој Југославији славио његов рођендан.

Титово се име, осим уз комунистички и партизански покрет, те антифашистичку борбу  која је током Другог свјетског рата пресудно утицала на устројство и постојање бивше СФРЈ, везује и уз оснивање Покрета несврстаних, који је окупљао земље трећег свијета и био својеврстан баланс између Истока и Запада. Према службеним подацима из Музеја, током та два дана окупи се - од године до године – 2.000 до 5.500 људи.

Титовој сахрани у Београду 8. маја 1980. године присуствовало је више од 200 високих званичника - шефова држава или влада и високих изасланстава из чак 127 земаља свијета.

Од 1980. године Кућу цвијећа је, по службеним подацима, посјетило више од 17 милиона људи, а током цијеле године најбројнији су туристи из Западне Европе, Америке, те све више из Азије - Кине, Јапана и Јужне Кореје.

(Фена)