Овај град био је српска Хирошима

Сурдулица је од 21. априла до 31. маја 1999. тешко бомбардована три пута. У тим нападима погинуло је 50 људи, од тога 12 дјеце, а повријеђено је 204 људи. 

Посљедњи напад догодио се прије тачно 20 година, у ноћи између 30. и 31. маја, када је у бомбардовању санаторијума и геронтолошког центра погинуло 20 људи.

Сурдулица је град у ком је током бомбардовања било највише погинулих и повријеђених у односу на број становника. Само у једном од три напада срушено је чак 500 кућа, због чега је овај градић од тек 11.000 становника добио назив српска Хирошима, јер су многима слике разарања, у коме у дијеловима града није остао ни камен на камену, управо тако изгледале.

Црни биланс је не само 50 погинулих и више од 200 повријеђених, већ и потпуно угашене двије породице, а мета су били цивили, људи избјегли из Хрватске током “Олује”, али и станари Геронтолошког центра и пацијенти у санаторијуму за плућне болести.

– Било је рано ујутру, негдје око четири или пет, зачули су се авиони, а касније и детонација. Тада сам имао 18 година и сјећам се сваког детаља, наш град је много страдао, и та страдања никако не блиједе – прича за Блиц Ненад Стојиљковић, службеник у општини Сурдулица, сјећајући се када је у ноћи између 30. и 31. маја бомбардована Специјална болница за плућне болести – санаторијум, те павиљон у којем су биле смештене избјеглице из Хрватске, као и Геронтолошки центар.

Тога дана НАТО бомбе убиле су 20 људи, а повријеђено је више од 80 цивила.



– Заиста је било страшно. Сурдулица је генерално много страдала и броји највише цивилних жртава у односу на укупан број становника. Тог 31. маја исти објекат гађали су два пута, други пут је било око 12.20. Сјећам се, био сам код куће, чувао сам млађег брата јер су и мама и тата били на послу. Било је ужасно, стајао сам на прозору и гледао како авиони лете, то се не заборавља – прича Ненад.
 
Избјеглице смјештене у кампу које су побјегле од “Олује” доживјеле су страшну судбину, а свједочења из тог периода била су језива.

– Тијела настрадалих у санаторијуму лежала су на све стране, морали смо да их бранимо од паса да их не разнесу, то је било језива слика – причају Сурдуличани. 

Сам град бомбардован је у три разорна наврата, околина више пута. На уже подручје Сурдулице у периоду између 21. марта и 31. маја бачена су 62 пројектила, а на шире око 200.

Двије породице, Милићи и Малобабићи, угашене су у другом нападу, 27. априла. Они су, бјежећи из Крајине, уточиште нашли у Сурдулици.

– Погинуло је четворо дјеце, двоје малих Милића, Миљана (15) и њен брат Владимир (12), њихов комшија Миодраг Миловановић (17), Миленко Малобабић (16) и његов брат Раде (19). Малобабићи, отац, мајка и двоје дјеце били су избјеглице из Српске Крајине, који су потјерани “Олујом” нашли уточиште у овом градићу и ту су страдали – наводи се у свједочанству Најдана Стојановића.

21. април: Бомбардовано избјегличко насеље у Сурдулици у којем су биле избјеглице из Републике Српске. Прогинуло је 10 цивила, од којих шесторо дјеце, рањено 16 људи.

27. април: Најразорнији удар десио се тог дана, први око поднева, када је са више од 10 пројектила бомбардован густо насељени дио Сурдулице – Чубрине ливаде у центру града. Бомбардовано је и насеље Пискавица у источном дијелу града. Погинуло је 20 цивила, међу којима и 12 дјеце. Повријеђено је више од 100 људи, а срушено је 500 кућа. Змај Јовина улица је тада била потпуно уништена. Највише погинулих било је у кући породице Милић, 15 људи.

30-31. мај: У току ноћи бомбародавни Геронтолошки центар, санаторијум за плућне болести и павиљон у коме су биле смјештене избјеглице из Републике Српске Крајине. Убијено 20, а повријеђено 88 људи.

(Блиц)