Не постоји лијек који ће вратити пигмент код витилига
Приметили сте беле мрље на одређеним деловима тела, а не знате шта то значи. Могуће је да имате витилиго. Јун је месец у којем се више говори о овом обољењу, од којег болује око два одсто популације.
Магазин
Њена појава свуда привлачи пажњу, што због лепоте, што због белих мрља које има на телу. Манекенка Вини Харлоу, храбро корача модном пистом и подиже свест о витилигу.
Витилиго је губитак пигмента односно боје на појединим деловима коже. Препознајемо га по белим мрљама, које се најчешће јављају на шакама, стопалима, лицу. Некада, мада ретко, може да захвати и целу кожу.
„То су поља на кожи која немају пигментних ћелија, то су оне ћелије које боје нашу кожу. На 10 епидермалних ћелија долази једна пигментна. Оне имају своје гранчице кроз које пуштају пигмент и тако се те ћелије боје. Код оних пацијената код којих нестану те пигментне ћелије, нема бојења коже и ту остаје белина“, објашњава дерматолог Александар Адамовић.
Није заразан и не боли. Јавља се код оба пола, најчешће до 20. године.
„Витилиго може настати као последица и других болести, а може и настати као последица ожиљака. Генералног фактора ризика у настајању витилига наука не познаје. Не можемо рећи немојте радити ово или оно“, истакао је др Адамовић.
Баш као и Вини Харлоу, у својој кожи се добро осећа и Бојана Марковић. Витилиго јој је откривен пре 32 године. Прве промене на кожи приметила је на мору када јој се појавила прва флекица на колену.
Беле мрље су се појавиле и на другим деловима тела.
„Како сам порасла и како је витилиго кренуо да се шири, сам имала погледе, да ли у граду, на плажи. Један од најбољих другара ми је настрадао и тада ми је на лицу, на образу изашла велика флека и мени је био невероватно да може том брзином може да се појави витилиго и да се прошири. Та флека се повукла након два-три месеца“, прича Бојана.
Још увек није пронађен лек који би пигмент вратио.
„Ти пацијенти треба да знају да сада то више није безнадежна ствар. Постоје друге методе како то можемо лечити као што су блокатори калцинеурина, потентни кортикостероиди. Показало се да је најбоља терапија ускопојасним Бе зрацима. У литератури ћете наћи да 70-75 одсто пацијената има одзив на терапију, код нас је преко 80 одсто. Можда због другачијег поднебља“, закључио је др Адамовић.
РТС
фото:интернет
Витилиго је губитак пигмента односно боје на појединим деловима коже. Препознајемо га по белим мрљама, које се најчешће јављају на шакама, стопалима, лицу. Некада, мада ретко, може да захвати и целу кожу.
„То су поља на кожи која немају пигментних ћелија, то су оне ћелије које боје нашу кожу. На 10 епидермалних ћелија долази једна пигментна. Оне имају своје гранчице кроз које пуштају пигмент и тако се те ћелије боје. Код оних пацијената код којих нестану те пигментне ћелије, нема бојења коже и ту остаје белина“, објашњава дерматолог Александар Адамовић.
Није заразан и не боли. Јавља се код оба пола, најчешће до 20. године.
„Витилиго може настати као последица и других болести, а може и настати као последица ожиљака. Генералног фактора ризика у настајању витилига наука не познаје. Не можемо рећи немојте радити ово или оно“, истакао је др Адамовић.
Баш као и Вини Харлоу, у својој кожи се добро осећа и Бојана Марковић. Витилиго јој је откривен пре 32 године. Прве промене на кожи приметила је на мору када јој се појавила прва флекица на колену.
Беле мрље су се појавиле и на другим деловима тела.
„Како сам порасла и како је витилиго кренуо да се шири, сам имала погледе, да ли у граду, на плажи. Један од најбољих другара ми је настрадао и тада ми је на лицу, на образу изашла велика флека и мени је био невероватно да може том брзином може да се појави витилиго и да се прошири. Та флека се повукла након два-три месеца“, прича Бојана.
Још увек није пронађен лек који би пигмент вратио.
„Ти пацијенти треба да знају да сада то више није безнадежна ствар. Постоје друге методе како то можемо лечити као што су блокатори калцинеурина, потентни кортикостероиди. Показало се да је најбоља терапија ускопојасним Бе зрацима. У литератури ћете наћи да 70-75 одсто пацијената има одзив на терапију, код нас је преко 80 одсто. Можда због другачијег поднебља“, закључио је др Адамовић.
РТС
фото:интернет
Повезане вијести
Коментари (0)
Будите први који ће оставити коментар на ову вијест.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.