Климава позиција економије БиХ

Бруто домаћи производ (БДП) по становнику Босне и Херцеговине је, према тим подацима, 2017. године износио 4.400 евра.

Показатељи земаља кандидата су упоређени с просјеком Европске уније, гдје је БДП по становнику те године износио 30.000 евра, што је далеко од стандарда не само у БиХ, већ и у другим земљама у окружењу.

Агенција за статистику БиХ још никада није објавила податке БДП-а по становнику за 2018. годину.

Највећи БДП по становнику у регији је имала Црна Гора са 6.900 евра, а затим Србија са 5.600 еура. Македонци имају 4.800 евра по становнику, а Албанци свега 4.000 евра. На зачељу је Косово са 3.600 евра по становнику

Турска је међу земљама кандидатима за ЕУ имала 2017. године далеко најбољи просјек БДП-а по становнику - 9.400 евра. Но, упркос томе, просјек БДП-а у ЕУ је 3,2 пута већи него у Турској.

У 2010. и 2011. години, након свјетске економске кризе, забиљежен је солидан економски раст у свим земљама кандидатима за чланство у ЕУ, осим у Босни и Херцеговини и Србији. Нарочито велик раст забиљежен је тек у Турској.

Пад економске производње забиљежен је 2012. године у четири земље региона, међу којима је највећи пад, од - 0,8 одсто у односу на претходну годину, имала Босна и Херцеговина. Но, ништа боље нису прошле ни Црна Гора, Македонија и Србија.

У 2013. дошло је до раста БДП-а у свим земљама кандидатима, а тренд је настављен и 2014. године осим у Србији, гдје је пао за 1,6 одсто. Притом су Босна и Херцеговина и Косово најслабије напредовали.

Босна и Херцеговина је солидан раст постигла 2015. и 2016. године, али подаци за 2017. годину нису наведени.

Еуростат се приликом израде билтена служио подацима националних агенција за статистику.

(Клиx)