Кошарац продаје сумњиву ракију?!

Сташа Кошарац, шеф Клуба посланика СНСД-а у Парламентарној скупштини БиХ, важи за човјека од Додиковог повјерења те неформалног политичког господара у источном дијелу Републике Српске докле досеже његова изборна јединица. О томе свједочи и чињеница да тренутну позицију у Парламентарној скупштини БиХ чека да замијени фотељом државног министра спољне трговине и економских односа, која тренутно припада Мирку Шаровићу.

Но, осим повлаштеног положаја у СНСД-у и високе плате државног парламентарца, Кошарац такође стиже и да води приватни бизнис који је Инфорадар истражио након низа компромитирајућих информација и притужби грађана из Источног Сарајева.

ВЕЛИКИ “ПРОИЗВОЂАЧ” БЕЗ ВОЋЊАКА

Кошарац је, наиме, власник фирме МУР Гроуп д.о.о. која стоји иза бренда Моја ракија. Свој производ Кошарац рекламира као “природну ракију”, направљену од “најфинијег воћа” те истиче да се “пече у бакарном казану, по обичајима које његова породица већ дуго чува и његује”, међутим лабораторијска анализа потврдила је да је ова ракија све само не то.

У Источном Сарајеву Кошарац посједује и своју радњу гдје продаје искључиво ракије свог бренда. Ова подузетничка склоност и “његовање традиције” Сташе Кошарца били би хвалне вриједни, чак и упркос томе што овај државни посланик нема ни свој воћњак (!), да у цијелој причи око производње ракије, дакле, не постоје нелогичности које отварају многе сумње како у начин пословања фирме, тако и у квалитет и састав ракије која се представља као “врхунски домаћи производ”.

Прије свега, није јасно од којих или тачније чијих “најфинијих воћки” Кошарац пече свој производ с обзиром да на свом имању у Тилави, на којем се наводно одвија комплетан процес, не постоји довољан број воћки ни за производњу за кућну употребу, а камоли масовну дистрибуцију. О погонима за дестилирање да и не говоримо.

Већ у самој Мојој радњи, која се бави продајом овог бренда, препоручују нам ракију с окусом дуње јер је она, наводно, произведена од домаћих воћки, наводећи да ускоро очекују да и друге ракије буду од домаћег узгоја. Но, на питање на који начин се онда производе остале “домаће ракије”, добијамо одговор да се воћке набављују од “сарадника”. О тим “сарадницима” и начинима на које се ова ракија производи, односно њеном сумњивом поријеклу, већ се мјесецима говори у кулоарима широм источног дијела Републике Српске.

Због свега смо, ради потпуне истине, у акредитованом лабараторију у Мостару одлучили тестирати узорак Моје ракије, који је оправдао наше сумње.



<имг срц="/стораге/имагес/2019/06/10/252542/косарац-продаје-сумњиву-ракију-2.wебп" />

Фото: Лабораторијска анализа потврдила писуство екстракта у “природној домаћој” ракији

Анализа је, наиме, потврдила примјесу већег броја арома и примјесу екстраката у пићу! Треба ли нагласити да природна производња воћних ракија подразумијева дестилат без додатних вјестачких арома или екстраката..

БРЉА ОД ЧЕТИРИ МАРКЕ + ЕКСТРАКТ = 40 КМ

Саговорник Инфорадара из Источног Сарајева, иначе добро упознат с Кошарчевим бизнисом, појашњава да је начин на који се производи оваква врста ракије једноставан и надалеко познат, јер се у суштини и не ради о производњи – него о препакивању.

Истиче да такви “произвођачи” ракију не пеку, него да набављају готов сиров производ јефтине ракије, углавном лозоваче или вотке, по цијени од 4-5 марака по литру. Затим се на ту основу додају разне ароме, екстрати и ликери различитих воћки који ракији мијењају окус.

“Таква се ракија пакује у модерне дизајниране флаше и продаје по цијени од 30-40 КМ за пола литра, зависно од укуса. Када се све сабере, долазите до бројке да је продајна цијена тако препаковане ракије за неколико десетина пута већа у односу на набавну. Ненормалне зараде се остварују и зато поштених произвођача нема нигдје. Рачуница је проста: 100 литара такве куповне ракије је до 500 КМ, један литар изразито јаког екстракта, углавном руског или пољског, је 30 КМ. А од тога добију сто литара дуње, кајсије или виљамовке, у зависности од ектракта, а профит је на тих 100 литара до 4.000 КМ. Значи чисти је профит од 1:5 до 1:8 у односу на уложено! Посао лак, а пара још лакша”, појашњава наш саговорник, који је инсистирао на анонимности због бојазни од политичке освете.

<имг срц="/стораге/имагес/2019/06/10/252543/косарац-продаје-сумњиву-ракију-3.wебп" />

Фото: Јаки екстракти за алкохолна пића, углавом руског и пољског поријекла, продају се на ПИК-у по цијени од 30-ак марака по литру

Др. Слободан Јовић наводи да је производња природне, квалитетне ракије скуп, комплексан и дуготрајанпроцес за који је најважнији управо квалитет воћки. Оне за добар производ морају бити у пуној физиолошкој зрелости, неоштећене и добро чуване, при чему је за квалитет ракије посебно важан садржај шећера добијеног из њих, а након бербе и припреме воћки слиједи сложен процесс који укључује припрему комине, ферментацију, дестилацију, итд…

Много сложеније – и што је кључно – скупље, али и здравије и дуготрајније од додавања ектраката у јефтину брљу и њену продају.

ОБИЛАТО КОРИШТЕЊЕ ПОЛИТИЧКОГ УТИЦАЈА

Контроверзе с Мојом ракијом не завршавају само на питању сумњивог поријекла. Током истраживања дошли смо до поузданих сазнања да Кошарац обилато користи свој политички положај и моћ да додатно поспјеши продају свог производа.

На wеб страници Моја ракија излистани су и пријатељи овог производа који укључују ресторане Пресидент у Бањој Луци, Термаг на Јахорини, Винотеку у Сарајеву те Топлик у Источном Сарајеву. Према нашим сазнањима, сам избор ресторана није случајан. Сваки од њих смјештен у једном од градова и мјеста у којима Кошарац током свог политичког рада најчешће борави.

<имг срц="/стораге/имагес/2019/06/10/252544/косарац-продаје-сумњиву-ракију-4.wебп" />

Фото: “Природна домаћа” ракија коју смо анализирали

Добили смо поуздане информације да су управо наведени ресторани најчешћа мјеста у којима Кошарац као државни парламентарац организује службене ручкове и вечере те пријеме с различитим делегацијама и представницима.

Тако у замјену за рекламирање и продају његових ракија, ови ресторани на име трошкова репрезентације убиру уносне приходе од државних званичника, тј. пореских обвезника ове земље.

Да бисмо провјерили тачност ових навода, у складу са Законом о слободи приступа информацијама обратили смо се Секретаријату Заједничке службе Парламентарне скупштине БиХ, с упитом да ли је заступник Сташа Кошарац у периоду 2014. – март 2019. имао трошкове на име репрезентације и у једном од наведених објеката – и колико су они износили. Будући да у предвиђеном законском року од 15 дана нисмо добилиникакав одговор на упит, поново смо се обратили Секретаријату из којег нам је саопштено да је наводни разлог за недостављање одговора “недовољно прецизно” адресирање.

<имг срц="/стораге/имагес/2019/06/10/252545/косарац-продаје-сумњиву-ракију-5.wебп" />

Фото: Факсимил питања упућених Заједничкој служби (Секретаријату) Парламентарне скупштине БиХ

Након што смо поново послали упит, овај пут смо, пред сам истек законски предвиђеног рока (укупно смо чекали 28 дана), добили реакцију из Секретаријата која је ништа друго до избјегавање одговора, прикривање истине или заштита самог Кошарца, и изругивање новинарској професији. Реакција је потписана од Руководиоца сектора за финансије Радомира Марјановића у којој је – умјесто одговора на наша питања – стајало само кратко образложење да Сташа Кошарац као шеф клуба посланика СНСД-а “има право” на кориштење средстава за екстерну репрезентацију “у складу с процедурама дефинисаним Одлуком о расподјели финансијских средстава за финансирање политичких партија из буџета институција БиХ”.

<имг срц="/стораге/имагес/2019/06/10/252546/косарац-продаје-сумњиву-ракију-6.wебп" />

Фото: Скандалозни “одговор” из Парламентарне скупштине БиХ којим је ескивирано показивање података и информација које смо тражили у складу са законом

Да Кошарац има право користити средства за репрезентацију вјероватно није спорно, но то нисмо ни доводили у питање нити смо тражили ту врсту информације. Све ово буди основану сумњу да Секретаријат Заједничке службе ПС БиХ, односно појединици из ове институције, у овом случају штите заступника Кошарца и настоје од јавности сакрити податке о злоупотребама положаја ради подстицања властитог приватног бизниса и угоститељских објеката који га подржавају.

У “ТОПЛИКУ” КАО КОД СВОЈЕ КУЋЕ

Због онемогућавања увида у тражене податке обратили смо се и институцији Омбудсмена за људска права у БиХ из које нам је поручено да је случај одмах узет у разматрање.

“Покренута је истрага у овом случају, о резултатима ћете бити обавијештени”, казали су нам у Уреду омбудсмена БиХ.

Додатне информације одлучили смо потражити и од самих угоститељских објеката. У Рибњаку Топлик, у којем сазнајемо да је Кошарац с делегацијама посебно често виђен гост, особље које се јављало на телефон одговарало је да по питању служења Моје ракије и вечера Сташе Кошарца морамо контактирати шефицу која је “тренутно одсутна”, али ће нас наводно контактирати на број који смо оставили. И шефица је тако остала трајно “тренутно одсута” и до тренутка објављивања овог текста није се јавила на наше позиве.

<имг срц="/стораге/имагес/2019/06/10/252547/косарац-продаје-сумњиву-ракију-7.wебп" />

Фото: Кошарац званице најчешће доводи у ресторан “Топлик” у Источном Сарајеву

У ресторану Пресидент у Бањој Луци речено нам да је разлог што у њему служе и истичу Моју ракију тај што “постоји тражња за њом”. На питање колико је та тражња велика одговорено је:

“Па није баш претјерана потражња за њом, али ето, има људи који то пију”.

Питали смо је ли у те људе спада Кошарац и да ли је можда његова политичка подршка разлог служења те ракије. Одговорено је да је Кошарац “радо виђен гост” који “дође повремено”, али да то није пресудно за служење ракије. Ресторан Пресидент, индикативно, налази се у хотелу Босна, чији је сувласник Бране Јанковић, уједно власник и доброг дијела некретнина у Господској улици у Бањој Луци.

Ивана Корајлић, директорица Транспаренцy Интернатионала БиХ, истиче да се наведени примјери могу посматрати као кориштење утјецаја и функције ради стицања приватне користи:

<имг срц="/стораге/имагес/2019/06/10/252548/косарац-продаје-сумњиву-ракију-8.wебп" />

Фото: Ивана Корајлић, директорица Транспаренцy Интернатионал БиХ

„Ово није само један у низу оваквих примјера, имајући у виду да бројни носиоци функција у БиХ имају приватне фирме, које често региструју на име неког од чланова породице и пријатеља, а онда користе утицај који имају у институцијама како би осигурали склапање уговора о јавним набавкама или друге видове пословања управо са тим компанијама. Имали смо примјере и склапања вишемилионских уговора или додјела средстава из буџета фирмама у власништву политичара или њихових чланова породице, што не представља само сукоб интереса, већ често и директну злоупотребу положаја. Нажалост, ово је у БиХ постала нормална пракса, а и главни мотив за било чије учешће у власти“.

Корајлић истиче да је за превазилажење овог проблема неопходно унаприједити механизме за спрјечавање сукоба интереса:

„Циљ ових механизама је да се ова појава у старту превенира, односно да се транспарентношћу интереса, власништва, имовине, веза функционера, као и процеса уговарања и доношења одлука, спријечи да до овога уопште дође, али и да се санкционишу овакве праксе. Онда када ово прерасте у злоупотребу положаја, ту је онда улога правосуђа кључна, да процесуира ове случајеве. Међутим, код нас сад нити има спремности за унапређење антикорупцијских закона и увођење одговорности, а о правосуђу је сувишно и говорити“, закључује Корајлић.

Сам Кошарац није одговарао на наше позиве, иако смо га покушали контактирати у више наврата, како би му дали могућност да каже своју страну приче.

Дакле, у ситуацији у којој не постоје ни озбиљне регулације производа, ни адекватни механизи за спрјечавање сукоба интереса и злоупотребе положаја, а ни озбиљног правосуђа, политички моћници имат ће одријешене руке да ракију сумњивог поријека и састава и даље мирно по високим цијенама продају као домаћу, а угоститељским објектима који је продају и промовишу у знак захвалности доводе политичке делегације да је конзумирају о трошку пореских обвезника.

(Инфорадар) 

* Текст је произведен у оквиру медијског поол-а Мреже АЦЦОУНТ (Антикорупцијска мрежа организација цивилног друштва)