БиХ пријети нова економска криза

Овако економски стручњаци описују могуће посљедице по економију, које узрокује блокада власти у БиХ, која ће коштати милионе.

Примјера ради, најдужа блокада федералне владе, која је трајала током јануара, америчку економију је коштала 11 милијарди долара. Истина, БиХ није Америка, али блокада овдје не траје мјесец, него осам мјесеци.

Проевропске реформе и ратификација међународних споразума БиХ су заустављени, а за спољни дуг тренутно издвајамо више него што бисмо реално требали, многи пројекти и закони су на чекању, као и међународни споразуми које нема ко да потпише.

За сервисирање спољног дуга БиХ у буџету за 2018. издвојено је 1.004.062.329 КМ, а Нацртом буџета за 2019. предвиђен је много мањи износ, од 825.760.678 КМ.

На плате делегата који се не састају, од децембра већ је потрошено више од милион КМ, који су, како кажу стручњаци, бачени у воду.

Економисти објашњавају да ће се посљедице по, ионако слабу, домаћу економију тек осјетити, те да ће, ако се неко усуди сабрати све трошкове, доћи до вишемилионских износа.

Тешко ће бити процијенити

Економски аналитичар Зоран Павловић сматра да ће тешко бити процијенити колико ће новца, осим директних трошкова који се односе на плату посланика, бити потрошено.

– Сви пројекти који су били планирани и бављење текућим проблемима економске врсте који нас притишћу, заустављени су јер не могу да буду предмет разматрања и усаглашавања, због тога што је Савјет министара у техничком мандату. Сва та ситуација прави велике штете економији и привреди БиХ. Имамо низ проблема којима се нико не бави, те низ пројеката који се не реализују. Кад се у обзир узме да је економија примарни проблем, а политика се ставља изнад живота грађана, онда можемо рећи да је тврдо понашање политичара недопустиво – рекао је Павловић.

Објашњава да „тврда политика“ коју воде све три стране заборавља да је сврха њиховог постојања народ, а народу је потпуно свеједно да ли имамо МАП или не.

– Људима је битно да ли имамо новца или немамо, а политичари се не баве питањем економије. Изгледа да је потреба да се на националном нивоу добију поени, много важнија од живота тих грађана који због тога трпе огромне штете – рекао је Павловић. 

Криза одувијек ту

Док Павловић предвиђа да криза тек долази, економска аналитичарка Светлана Ценић каже да БиХ из кризе никада није ни изашла.

– Ми смо у толикој кризи да сумњам да ће се то промијенити и када се састави нова коалиција, с обзиром на то да онај двоструки ључ као за атомску браву имају СНСД и ХДЗ. Поред свега, тек ће се видјети колико БиХ кошта овај лош имиџ и све силне афере – објаснила је она.

Објашњава да БиХ, осим што губи вријеме и имиџ, губи пуно новца тим што се бојкотују споразуми и инвестиције.

– Губи се страховито много и због закона који чекају и стоје у процедури. Због тога што међународни споразуми о спољној трговини чекају нотификацију. Док се ријеши судоку на државном нивоу, и то ко коме и шта – много ће још воде протећи. Узмите споразум са Турском који се мора нострификовати, а нема га ко потписати. Ко ту губи? Слабија страна, односно ми – објаснила је она.

Закључује да због тога што ова блокада некоме одговара никакве врачаре, гатаре, нити оне што гледају у грах не могу да предвиде колико ће ово све трајати и колико ћемо на крају имати бачених новаца.

Бојкот кошта милион

Представнички дом конституисан је почетком децембра прошле године, када су формирани и посланички клубови и од тада више ништа није урађено, осим што су им подијељене плате и накнаде које су међу највишим у региону.

Сваког мјесеца посланици у парламенту БиХ приме плату која се креће од 4.800 до 6.500 конвертибилних марака.

Због бојкота рада Представничког дома није именована ни делегација парламента БиХ у Парламентарној скупштини Савјета Европе, што значи да БиХ због блокада власти касни и на међународном плану.

(Српскаинфо)