Будите активни – тренирајте и срчани мишић
О летњој сезони и купалиштима мислили сте на време. Увели сте тренинге, трчање три пута недељно. Међутим, не прође недеља да не осетите бол у мишићима руку, ногу, стомака. Ипак, не осећате ништа од тога у пределу срца. Зашто?
Магазин
Сваког минута, сваког дана, сваког месеца и тако током целог живота, наше срце вредно ради.
Срчани мишић је саставни део срца и састоји се из три опне – ендокарда, миокарда, перикарда и управо срчани мишић чини миокард, наводи физиолог Марија Стојановић, доцент Медицинског факултета у Београду.
Овај мишићни орган у минуту откуца између 60 и 100 пута. Годишње више од 30 милиона пута. Иако вредно ради, не замара се као други мишићи.
У томе му помажу митохондрије, ћелијске органеле. Оне снабдевају ћелије енергијом, а самим тим и читав наш организам.
Срце је грађено од низа влакана која делују и реагују као једно мишићно влакно и ми кажемо срчани синцицијум. Оно што је битно, у тим мишићним влакнима постоји значајно већи број специјалних органела, које се зову митохондрије. Оне су као бензинске станице, то су извори енергије и много их више има у срчаном мишићу по јединици површине, него у обичним мишићима“, објаснила је кардиолошкиња Марија Здравковић, директорка КБЦ „Бежанијска коса“.
Према речима докторке Стојановић, митохондрије су најважније за ћелијско дисање, јер имају специфичну мембрану и механизам да стварају једињење богато енергијом – АТП, који се користи за контракцију и врло је битан за функционисање срчаног мишића. Раскидањем тог молекула се ослобађа енергија која се користи за рад срца.
Митохондрије имају и сопствену ДНК и сопствене рибозоме. Да ли ћете их имати више или мање, зависи од тога да ли се бавите спортом.
„Карактеристично је код спортиста како се ниво утренираности повећава, да се повећава број митохондрија у тим мишићима, па због тога мишић који има један утренирани спортиста и мишић који има неко ко се не бави спортом, није исти по броју митохондрија“, истакла је др Здравковић.
„Када постоје повећани захтеви, повећана је и количина крви коју срце пумпа. Тако код нормалних особа је нормално пумпање крви пет литара у минуту, у физичкој активности то може да расте до 25, али код спортиста то може да расте до 40 литара у минуту. Они имају већу срчану резерву“, нагласила је др Стојановић.
Ипак, ни срце није отпорно на умор и повишен стрес. Границе постоје.
„За срце је карактеристично да када почну да се јављају знаци срчане слабости, број митохондрија почиње нагло да се смањује. Та зависно последична веза нам показује да су те митохондрије изузетно битне, јер срчани мишић из њих црпи ту огромну енергију“, указала је др Здравковић.
РТС
фото:интернет
Срчани мишић је саставни део срца и састоји се из три опне – ендокарда, миокарда, перикарда и управо срчани мишић чини миокард, наводи физиолог Марија Стојановић, доцент Медицинског факултета у Београду.
Овај мишићни орган у минуту откуца између 60 и 100 пута. Годишње више од 30 милиона пута. Иако вредно ради, не замара се као други мишићи.
У томе му помажу митохондрије, ћелијске органеле. Оне снабдевају ћелије енергијом, а самим тим и читав наш организам.
Срце је грађено од низа влакана која делују и реагују као једно мишићно влакно и ми кажемо срчани синцицијум. Оно што је битно, у тим мишићним влакнима постоји значајно већи број специјалних органела, које се зову митохондрије. Оне су као бензинске станице, то су извори енергије и много их више има у срчаном мишићу по јединици површине, него у обичним мишићима“, објаснила је кардиолошкиња Марија Здравковић, директорка КБЦ „Бежанијска коса“.
Према речима докторке Стојановић, митохондрије су најважније за ћелијско дисање, јер имају специфичну мембрану и механизам да стварају једињење богато енергијом – АТП, који се користи за контракцију и врло је битан за функционисање срчаног мишића. Раскидањем тог молекула се ослобађа енергија која се користи за рад срца.
Митохондрије имају и сопствену ДНК и сопствене рибозоме. Да ли ћете их имати више или мање, зависи од тога да ли се бавите спортом.
„Карактеристично је код спортиста како се ниво утренираности повећава, да се повећава број митохондрија у тим мишићима, па због тога мишић који има један утренирани спортиста и мишић који има неко ко се не бави спортом, није исти по броју митохондрија“, истакла је др Здравковић.
„Када постоје повећани захтеви, повећана је и количина крви коју срце пумпа. Тако код нормалних особа је нормално пумпање крви пет литара у минуту, у физичкој активности то може да расте до 25, али код спортиста то може да расте до 40 литара у минуту. Они имају већу срчану резерву“, нагласила је др Стојановић.
Ипак, ни срце није отпорно на умор и повишен стрес. Границе постоје.
„За срце је карактеристично да када почну да се јављају знаци срчане слабости, број митохондрија почиње нагло да се смањује. Та зависно последична веза нам показује да су те митохондрије изузетно битне, јер срчани мишић из њих црпи ту огромну енергију“, указала је др Здравковић.
РТС
фото:интернет
Повезане вијести
Коментари (0)
Будите први који ће оставити коментар на ову вијест.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.