Они су славили 70 година матуре
Дванаест бивших ученика Основне школе у Сувом Пољу, први пут након завршетка четворогодишњег образовања 1949. године, окупили су се данас и обиљежили 70 година мале матуре. У овој првој послијератној генерацији њих се 98 уписало у први разред, матурирало је 85, а од овог броја њих 35 и данас су међу живима.
Република Српска
Несвакидашњи генерацијски скуп у просторијама сувопољске Основне школе. 70 година мале матуре многи од бивших ученика није дочекало, али се њих 12 - здравих и ведрих радо одазвало на позив школског друга Војислава Стевића, који је пожелио да поново види своје вршњаке са којима је дијелио школску клупу у вријеме које није било нимало лако за игру и учење, јер се земља тих четрдесетих година прошлог вијека дизала из ратног пепела.
Према ријечима Војислава Стевића, тих година недостајала је одјећа, храна, али се у школу ишло са пјесмом и игром.
У тој првој послијератној генерацији, која је матурирала 1949. године, било је мало дјевојчица, јер махом су дјечаке слали на школовање. Али једна од ријетких, која је сјела у школске клупе, била је и Бранка Симић, са својих седам година.
Бранка прича да за вријеме рата није било наставе, па су старији момци већ били одрасли људи и по годинама прерасли период за упис у први разред.
А у току четири разреда основне школе ова генерација промијенила је исто толико и учитеља, и сви они остали су у сјећању њихових ученика као честити људи и добри педагози.
Димитрије Ивановић добро памти и данас њихова имена. “Први нам је био Тодор Симић из Бјелошевца, други је био Сафет Омербегић из Јањара, трећи је Мирко Мирковић из Србије и четврти Василије Вукчевић из Црне Горе” - објашњава Ивановић.
Данас, након 70 година, многи од њих нису међу живима, а они који још одолијевају времену и даље су млади духом и љубоморно чувају успомене на школске дане.
(БН ТВ)
Према ријечима Војислава Стевића, тих година недостајала је одјећа, храна, али се у школу ишло са пјесмом и игром.
У тој првој послијератној генерацији, која је матурирала 1949. године, било је мало дјевојчица, јер махом су дјечаке слали на школовање. Али једна од ријетких, која је сјела у школске клупе, била је и Бранка Симић, са својих седам година.
Бранка прича да за вријеме рата није било наставе, па су старији момци већ били одрасли људи и по годинама прерасли период за упис у први разред.
А у току четири разреда основне школе ова генерација промијенила је исто толико и учитеља, и сви они остали су у сјећању њихових ученика као честити људи и добри педагози.
Димитрије Ивановић добро памти и данас њихова имена. “Први нам је био Тодор Симић из Бјелошевца, други је био Сафет Омербегић из Јањара, трећи је Мирко Мирковић из Србије и четврти Василије Вукчевић из Црне Горе” - објашњава Ивановић.
Данас, након 70 година, многи од њих нису међу живима, а они који још одолијевају времену и даље су млади духом и љубоморно чувају успомене на школске дане.
(БН ТВ)
Повезане вијести
Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина
Република Српска
0
Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи
0
Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске
11
Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници
2
Срђан Лакић: Лаж је да напуштам Покрет Сигурна Српска
3
Подршка Српској не значи послушност Милораду Додику
12
Коментари (5)
МИЛЕНА
ОВО ЈЕ ТОЛИКО ЛИЈЕПО,ДАЈ БОЗЕ ОВАКВИХ ДЕСАВАЊА
Милан
Лијепа вијест али оцито неинтересантна за злобне коментаре.
Е
И моји су скоро обиљежили 40 год од матуре.
Сека
Нек су још дуго живи и здрави, на радост својих најмилијих! Моји родитељи су исто били ова генерација, али они више нису са нама, својом дјецом и унучићима!
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.