Спустили авионе, а подигли апотеке

Све је почело у облацима, након инцидента из 2006. године, када је због наводног квара, авион Владе РС цесна Ц-500 принудно приземљен заједно са највишим званичницима Републике Српске. 

Цесна је послата на ремонт у Минхен, а Влада РС је недуго затим од швајцарске компаније Неет-Аир купила други авион, нешто модернију цесну Ц-525, коју је платила око пет милиона долара.

 

Потом је 20. новембра 2007. године Неет-Аир АГ /капитално друштво основано 10. јула 1997. у Хуру (Цхур)/, главном граду швајцарске покрајине Граубинден, пререгистровано у Апо-Фарм Лтд, са сједиштем у истом мјесту, на адреси Бахнхофстрассе 40.

Дотадашња дјелатност предузећа била је трговина авионима и изнајмљивање чартер-летова, али је након пререгистрације промијењена у оснивање апотека у иностранству.

За првог човјека Апо-Фарм-а постављен је Др Тони Русси, дотадашњи члан управе Неет-Аир, по нашим сазнањима нотар. 

Упада у очи да је назив Апо-Фарм ускоро промијењен у Апо-Пхарм већ 15. јануара 2008. године, према енглеској варијанти ријечи „пхармацy“, да би утисак како се ради о страној компанији био потпун.

Све је припремљено раније 

Одлуком Владе РС на чијем је челу био Драган Микеревић (ПДП), тадашња Апотекарска установа Бањалука, која је била у власништву града Бањалука, проглашена је установом од посебног интереса за Републику Српску и њен оснивач постала је Влада РС. 

Убрзо након тога, у мају 2004. године, донесена је одлука о одобравању статусне промјене Апотекарске установе Бања Лука, њеним припајањем Хемофарм д.о.о. Бања Лука.



„Апотекарска установа“ Бања Лука, у мају 2004.године, припојена је бањалучком „Хемофарму“ као дио државног капитала у овом предузећу, на основу чега Влада РС постаје власник 11% капитала.

Њемачка Компанија СТАДА Арзнеимиттел АГ, куповином 97,9% акција, прузела је, 9. августа 2006.године компаније „Хемофарм“ а.д. Вршац и „Хемофарм“ д.о.о. Бања Лука. Нешто раније, Рјешењем о именовању представника државног капитала и Фонда за реституцију у Скупштини друштва капитала АД „Хемофарм“ Бања Лука, тадашњи министар здравља Ранко Шкрбић именован је за представника државног капитала и Фонда за реституцију у Скупштини друштва капитала АД „Хемофарм“ Бања Лука.

До 2006.године и доласка Милорада Додика за премијера, све трансакције у вези са „Апотекарском установом“ биле су јавне, али онда напрасно постају тајне. Када је СТАДА преузела „Хемофарм“, „Апотекарска установа“ је остала у власништву Републике Српске. 

„Апотекарска установа” Бања Лука од 1. јула 2008. године престаје да буде дио бањалучког “Хемофарма” и дјелује као самостална фирма под називом „Моја апотека”. 

Тендера за продају „Апотекарске установе“, која је тада у свом саставу имала 23 апотеке и четвероспратницу у Господској улици у центру Бањалуке, није било. Запослени у овој установи сазнали су да од 1.јула 2008. године имају новог газду, Апо-Пхарм Лтд. из Цхура. Колико је нови власник платио за њихову фирму, никоме није познато, нити је било гдје објављено.



Зашто није било тендера за продају „Апотекарске установе“, какве су биле везе тадашњег министра здравља и социјалне заштите Ранка Шкрбића са швајцарском фирмом и како је предузеће Апо-Пхарм, које је у том тренутку располагало са свега 250.000 франака на рачуну, себи могло да приушти куповину „Апотекарске установе“, питања су на која Министарство здравља и Влада РС никада нису одговорили.

Према нашим сазнањима, судбину Апотекарске установе Бањалука, касније Моје апотеке, кројили су директно Милорад Додик, тадашњи премијер РС, Ранко Шкрбић, министар здравља и његова десна рука, дугогодишњи директор и предсједник управе концерна „Хемофарм“ Вршац Миодраг Бабић, а извођач радова био је Страхиња Кујунџић, који је постављен за првог директора Моје апотеке.



Слободан Станић, бивши министар здравља у Влади РС, каже да је одмах по преузимању функције у марту 2013. године тражио од Хемофарма да му објасни структуру капитала и како је дошло до промјена у тој структури, укључујући и питање Моје апотеке, али да одговор није добио. 

Постало му је јасно да Моја апотека јача на тржишту лијекова и заузима једну од најјачих улога у снабдијевању лијековима, нарочито у Бањалуци, са апотекама на најатрактивнијим локацијама.

– Анализирајући пословање и плаћања од стране Фонда (ФЗО РС) за 2012. годину потпуно је јасно да су различите апотека изразито различито у процентима плаћене од стране Фонда, а по правилу би све требале да буду подједнако плаћене. Међу тим апотекама које су најбоље праћене од стране Фонда увијек се налазила Моја апотека, што ипак свједочи да је имала јасно привилегован положај у односу на друге апотеке. У 2013. години то сам промијенио и наредио Фонду да све апотеке морају процентуално бити једнако плаћене. У том периоду се дошло до тога да су све апотеке биле измирене процентуално скоро 98%, да би након мог одласка 2013. то било потпуно другачије, истиче Станић.



У том периоду Моја апотека је са 36 продајних објеката годишње прометовала лијекова и услуга у вриједности од 42 милиона марака годишње, остварујући добит од пет милиона КМ. 

Кујунџић се тада жалио како Влада РС нема довољно слуха за највећи ланац апотека у РС и не консултује их код доношења нових прописа, нити их штити од нелојалне конкуренције.

-Сам историјат ове компаније говори нешто друго и иде у прилог томе да су они остали довољно моћни да креирају укупни амбијент у области лијекова, узимајући највећи дио колача за себе и покушавајући да диктирају правила игре у читавом систему, коментарише бивши министар здравља Слободан Станић. 

У међувремену, тадашњи директор Моје апотеке Страхиња Кујунџић, иначе бивши упосленик Хемофарма, постао је и овлаштено лице за заступање предузећа Апо-Пхарм у Хуру. 

Према доступним подацима, Страхиња Кујунџић је био уписан као овлаштено лице у Апо-Пхарм, на мјесту замјеника предсједника управе, од 18. маја до 5. новембра 2018. године. 

Покушај прикривања трагова

Након што су медији у Републици Српској почетком године указали на спрегу домаћих представника власти са фамозном „швајцарском“ компанијом Апо-Пхарм, она напрасно мијења чланове управе, али и адресу. 

Из Хура се сели у Лугано, у кантон Тићино са италијанском већином, и региструје на адреси Виа Ал Форте 8. За чланове управе постављени су Николо Роси (Ниццоло Росси), предсједник, а за његовог замјеника Лука Лоренцо ( Луца Лорензо Баццин).

У бањалучким кулоарима се препричавало да су стварни власници Моје апотеке Милорад Додик, Ранко Шкрбић и Миодраг Бабић, са по 30% власништва, док је 10% власништва имао Страхиња Кујунџић.

Ове податке је немогуће провјерити без судског налога, јер акције предузећа гласе на доносиоца и било ко и било када се може појавити као формални власник.



Управу над Мојом апотеком, односно Апо-Пхармом, однедавно је наводно преузела Додикова кћерка Горица, али из „Моје апотеке“, на чијем челу се тренутно налази директорица Наташа Станојевић, то нису ни потврдили, нити демантовали. 

Бомба под ауто бивше директорице 

Прошло је скоро 10 година од како је под аутомобил бивше директорице „Апотекарске установе“ Бањалука, Миленке Вучен, 30. новембра 2009. године подметнута бомба. 

На наш упит да ли је истрага окончана и да ли је утврђено ко је подметнуо експлозив под „рено меган“ Миленке Вучен и са каквим мотивом, одговор из Посебног одјељење за сузбијање корупције, организованог и најтежих облика привредног криминала, при Републичком јавном тужилаштву РС, до закључења овог текста нисмо добили.

Занимљиво је да се одмах након експлозије јавио један бањалучки бизнисмен, који је тврдио како су му у предходном периоду упућиване пријетње и да је заправо он био мета напада, а да је бомба грешком завршила испод „рено мегана“. 

Ширење ланца апотека
 
Данас је Моја апотека, са почетних 21, утростручила број апотека на 64, према подацима АПИФ-а.
Од априла ове године „Моја апотека“ има пословни објекат и у Универзитетско-клиничком центру РС, који је отворен без регуларно проведеног поступка. 

На наш упит, из УКЦ РС тврде да је све по закону и да је избор понуђача извршен након проведеног поступка лицитације за изнајмљивање пословног простора, путем прикупљања писмених понуда.



-Текст лицитације је био објављен на огласној табли Универзитетског клиничког центра РС и у дневном листу који се дистрибуира на територији БиХ. Отварање понуда било је заказано дана 12.2.2019.године. Благовремено је достављена једна понуда, ЗУ Моја апотека Бања Лука. Након извршене анализе достављене понуде закључен је уговор дана 1.3.2019.године са претходно наведеним понуђачем, наводе из УКЦ РС. 

У свом одговору, УКЦ не наводи у којем дневном листу је објављен оглас, нити када је лицитација објављена на огласној табли. То је само још једна потврда да је „Моја апотека“ била једини и повлаштени понуђач за закуп пословног простора у УКЦ РС.

Када се узме у обзир да кроз Универзитетско-клинички центар Републике Српске дневно прође, прегледа се и лијечи око 4 000 људи, јасно је зашто је власницима „Моје апотеке“ стало да баш ту, у највећој здравственој установи у РС отворе нову апотеку. 

И овај примјер је само један у низу аргумената који свједоче у којој мјери је ЗУ Моја апотека повлашћена у односу на друге апотеке у Републици Српској.

(Инфомедиа Балкан)