Камповање - како, када и гдје ?

“Дивље” камповање забрањено је у већини европских земаља. Подизање шатора у нетакнутој природи или на некој другој неозначеној локацији за овакву врсту забаве противзаконит је чин за који се наплаћују казне. Посебно је тешка повреда закона ако се одлучите на камповање у парку природе или у националном парку, где би паљење логорске ватре могло да доведе до незамисливих штета.

Оваква правила, међутим, не важе баш у целој Европи, пише Пун куфер. У Шведској је на снази свачије право - закон који дозвољава локалном становништву, али и гостима, да шетају, да возе бицикл, скијају или клизају по целој држави. Изузетак од правила су само дворишта у приватном власништву.

Свачије право у Шведској се практикује од средњег века, а део је и њиховог устава. Иако имају чак 30 националних паркова, Швеђани верују и да свако има право да кампује где год пожели без икаквих финансијских накнада.

Једино правило које морате да поштујете јесте да шатор поставите бар 70 метара од нечије приватне куће. Наравно, не смете да заборавите на понашање у складу с природом, па место на којем кампујете треба да оставите у истом стању у каквом сте га затекли.

Аллемансратт се назива још и право на лутање, а осим у Шведској, оно се практикује и у Финској, Норвешкој, на Исланду, али и у балтичким земљама Естонији И Литванији.

И не, лоши временски услови их не спречавају у истраживању и рекреацији. Северњаци верују и воле да кажу да "не постоји лоше време, већ само лоше одевена особа". Они кампују и у естремним ситуацијама усред зиме док пада снег или киша, а температуре су дебело испод нуле.

Б 92
фото:интернет