Видовдан: Важни догађаји за Србе

У црквеном календару, данашњи дан, 28. јун, означен је као Видовдан, а сам празник најчешће се везује за први и најзначајни догађај у српској историји и митологији – Косовски бој. Тако је и овај празник посвећен кнезу Лазару Хребељановићу, у народу опјеваном као Цар Лазар, пише Блиц.

Стога, по одређеним наводима, Видовдан представља дан жалости, па је српски народ задржао обичај да се на тај дан не игра и не пјева, те да се зауставе сви велики послови. За Видовдан се у црквама обављају помени за све пострадале у ратовима.

1389. година – Косовски бој

Сам празник суштински је спомен на Косовску битку, која се одиграла 28. јуна 1389. године, односно 15. јуна по старом календару на Газиместану и представља сјећање на погинуле у свим ратовима.

Што се саме битке тиче, оскудни историјски подаци не откривају њен ток, чак ни ко је побиједио, али у наш национални идентитет, овај бој уткан је као велика морална побједа.

Претпоставља се да је турски султан Мурат и имао значајну бројнију војску, али да је војска кнеза Лазара била надомак побједе. Оба владара су погинула тог дана. Такође, Милош Обилић ушао је у легенду као храбри ратник који се смакнуо турског узурпатора Мурата. Неспорна посљедица била је да је Србија убрзо постала вазална држава.

Снажно сјећање на овај историјски догађај преносило се и развијало у народу кроз циклусе епских пјесама, а уједно се уткивало у сам национални идентитет.

Косовска битка постала је предмет легенде, а томе је допринијело и дјело писца средњовековне Србије Константина Филозофа у “Животу деспота Стефана Лазаревића”, затим и дубровачког историчара Мавра Орбина, “Краљевство Словена”.

1869. – Доношење Намјесничког устава

Намјеснички устав је био трећи устав Србије, који је био на снази од 1869. до 1888. и од 1894. до. 1901. године. Он је једна од преломних тачака српске историје и његов значај је у томе што је ријеч о првом уставу који су усвојили српски суверени органи власти, односно коме није било потребно признавање од стране Османског царства. Име је добио по томе што га је донело Намјесништво за вријеме малољетности кнеза Милана Обреновића, а чинили су га – Миливоје Блазнавац, Јован Ристић и Јован Гавриловић. Овим уставом судство је постало независно, уведено је поротно суђење, активно бирачко право имао је сваки грађанин који плаћа порез на имање, рад или приход. Општинама је призната самоуправа.

1914. – Сарајевски атентат, почетак Првог свјетског рата

Гаврило Принцип, млади револуционар, члан организације “Млада Босна”, на Видовдан 1914. године у Сарајеву је убио аустроугарског надвојводу, престолонаслиједника Франца Фердинанда.

Србија је одбацила оптужбе Аустроугарске да има икакву одговорност за овај догађај. Услиједио је аустроугарски ултиматум који је Србија одбила да испуни, па је месец касније Беч објавио Србији рат, који је убрзо прерастао у Велики (Први свјетски) рат.

Процјењује се да је у овом рату погинуло више од 15 милиона војника и цивила, а да је рањено чак 22 милиона. Србија биљежи 1,1 милион мртвих и милион и 250 хиљада рањених.

Принцип је, као малољетник, осуђен на 20 година робије, али је умро под тортуром у тамници у Терезину у Чешкој, не дочекавши распад Аустроугарске и ослобођење и уједињење своје земље.

1919- – Крај Великог рата

Након неколико крвавих година, на Видовдан 1919. у Версају је на Мировној конференцији потписан мировни уговор са пораженом Немачком, чиме је и формално окончан Први свјетски рат. Политичка мапа Европе значајно је измијењена, а оно што је важно за нас јесте да је један од резултата Версајског уговора било и међународно признање новостворених држава – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Пољске, Чехословачке, Мађарске, Финске, Естоније, Летоније и Литваније.

1921. - Видовдански устав

Двије године касније, Уставотворна Скупштина Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца изгласала је Видовдански устав. Држава је проглашена “уставном, парламентарном монархијом”, с династијом Карађорђевић на челу. У питању је први устав новостворене државе, који је важио до 1929, када га је краљ Александар Карађорђевић суспендовао и завео личну владу, познатију као Шестојануарска диктатура.

Занимљиво је и да је дан након што је устав изгласан, у Београду покушан атентат на краља Александра Карађорђевића док се враћао из Скупштине, у којој је био управо да би озаконио Видовдански устав.

Са скела недовршене зграде на углу Милошеве и Масарикове улице молерски радник Спасоје Стејић бацио је бомбу на краљевску кочију, али је она запела за телефонске жице и експлодирала у ваздуху. Стејић је потом осуђен на смрт, али је пресуда преиначена на 20 година робије.

2001. - Хашком трибуналу изручен Слободан Милошевић

Бивши предсједник Србије и Савезне републике Југославије Слободан Милошевић прихватио је да је изгубио власт 6. октобра 2000. године, а свега неколико мјесеци касније, 1. априла 2001, ухапшен је јер је осумњичен за злоупотребу службеног положаја. На Видовдан, 28. јуна 2001. Милошевић је изручен Трибуналу у Хагу, а првобитној оптужници за ратне злочине на Косову и Метохији придодате су и оптужнице за ратне злочине и геноцид у Босни и Херцеговини и ратне злочине у Хрватској.

Још један видовдански догађај везује се уз Милошевића: заправо, у питању је један од догађаја који је учврстио његов успон. Обиљежавање 600. годишнице Косовског боја одржано је 28. јуна 1989. на Газиместану и процењује се да је скупу присуствовало око милион људи, а централни догађај био је управо Милошевићев говор. Тај датум сматра се тренутком када је дефинитивно учврстио власт у једнопартијској Србији, једној од шест република СФРЈ.

2006. - 40 година затвора за Милорада Улемека

Милорад Улемек Легија (1968) бивши је командант Јединице за специјалне операције (ЈСО), познатих и као Црвене беретке, које су биле специјалне снаге ресора Државне безбједности (ДБ), при Министарству унутрашњих послова. Претходно је био припадник Српске добровољачке гарде Жељка Ражнатовића Аркана. Такође је затвореник са највише максималних казни у Србији, коме су доказана 23 убиства као организатору криминалне групе.

Улемек је у затвору од 2. маја 2004, када се сам предао, а осуђен је као један од главних организатора убиства премијера Србије Зорана Ђинђића (на 40 година затвора), због убиства бившег предсједника предсједништва Србије Ивана Стамболића (40 година), покушаја атентата на Вука Драшковића у Будви и на Ибарској магистрали, када су убијена четири члана СПО (15 година).

Према пресудама, ове злочине је извршио уз подршку ДБ, а преко ЈСО.

Након више од три године суђења 23. маја 2007. године Легија је осуђен на 40 година као организатор атентата на Зорана Ђинђића 12. марта 2003. Ова казна је потврђена у другостепеном и трећестепеном поступку. Јуна 2005. Легија је осуђен на 15 година затвора због своје умијешаности у смрт четворице чланова Српског покрета обнове у саобраћајној несрећи на Ибарској магистрали и покушај убиства Вука Драшковића јуна 2000. у Будви. На пресуду је уложена жалба и Врховни суд Србије ју је уважио крајем марта 2006. Након треће пресуде Легија је осуђен на 15 година затвора. Јула 2005. Легија је осуђен на 40 година (максимална казна) за убиство Ивана Стамболића и на 15 година за покушај убиства Вука Драшковића у Будви.

На Видовдан, 28. јуна 2006. Врховни суд Србије је потврдио ову пресуду.

(Блиц)