Обнављају кућу патријарха Павла

Црква Светих апостола Петра и Павла, у славонском селу Кућанци, код Доњег Михољца, родном месту патријарха Павла, подигнута је из темеља и биће освећена 16. новембра, сазнају "Новости". Како је за наш лист потврдио парох кућаначки, протојереј Драган Гаћеша, тада ће на великом народно-црквеном сабору бити обележено на нивоу Републике Хрватске и 800 година аутокефалности Српске православне цркве.

Сабору би требало да присуствује и српски патријарх Иринеј са више архијереја, Срби из целе Хрватске, политичари...

- Црква у којој је патријарх Павле крштен изграђена је 1928. године, али је пред поноћ, 20. децембра 1991. године, минирана и дигнута у ваздух - подсећа парох. - Остао је само звоник, који смо сада обновили и изградили нову цркву од темеља. Током лета требало би да буду завршени епископски трон од камена, горње место, полијелеј (главни лустер у цркви) и још два лустера.

Радове "потписује" београдски академски вајар Митар Петковић, познат као идејни творац решења чувеног Ордена српске заставе, који су, између осталих, добили руски државници и дипломате Сергеј Шојгу, Сергеј Лавров, Александар Чепурин и Виталиј Чуркин, као и француски писац и новинар Патрик Бесон.

За освећење Цркве светих апостола у Кућанцима изабран је празник Ђурђиц, 16. новембра, дан након што се највољенији српски патријарх упокојио 2009. године. Церемонији освећења претходиће свечана академија, 15. новембра, у Слатини.

Осим Цркве, обнавља се и парохијски дом, прекопута богомоље, а на родном имању некадашњег српског патријарха биће обновљена кућа и изграђена задужбина.



- Уз благослов епископа пакрачко-славонског Јована, на родном имању патријарха Павла обновићемо постојећу кућу. То није његова родна кућа. Она је срушена и уместо ње је подигнута ова, 1968. године. Кућа ће бити претворена у музеј посвећен патријарху Павлу, а поред ће бити кућица за дочекивање гостију. У дубини имања, у парку, с временом ће бити подигнута патријархова задужбина - црквица са конаком за пријем деце из целог света - каже кућаначки свештеник.

Цело здање личиће на мали Призрен, јер је патријарх Павле најдуже био у Призрену као епископ рашко-призренски, од 1957. до 1990. године, када постаје 44. српски патријарх.

Кућанци су, у време када је рођен као Гојко Стојчевић, 11. септембра 1914, припадали аутономном Краљевству Хрватске и Славоније у склопу Аустроугарске. Рођен је у земљорадничкој породици и рано је остао без родитеља. Гимназију је завршио у Београду, шесторазредну Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду.Монашки живот почео је у Манастиру Свете Тројице у Овчару, када је, за време Другог светског рата, радио и као вероучитељ деце избеглица у Бањи Ковиљачи. Замонашен је у манастиру Благовештењу 1946.

<имг срц="/стораге/имагес/2019/06/30/254926/обнављају-куцу-патријарха-павла-2.wебп" />

Као епископ рашко-призренски, остао је упамћен по сведочењу у УН о проблемима Срба на Косову и Метохији. Током рата у БиХ говорио је да страдају и Срби, и Хрвати, и Муслимани, као и да је мир свима потребан, "јер смо сви ми деца Божија", и да за хришћанина свако убиство човека човеком значи братоубиство.

У време које је провео на трону СПЦ, веронаука је, 2002. године, уведена у школе, а Богословски факултет враћен у оквире Београдског универзитета.

Народ је волео патријарха Павла због његове једноставности и скромности. Често је Београдом ишао пешице или се возио градским превозом.

Умро је у 96. години и сахрањен је на црквеном гробљу у београдској Раковици.

<ем>МАЛО СРБА, АЛ' МАЛО И ХРВАТА

КУЋАНЦИ су некада били већинско српско село. Живело је око 80 одсто Срба и 20 одсто Хрвата. Данас је однос двају народа пола-пола, с тим што и једни и други масовно напуштају село. Српске породице су се у великом броју иселиле у Срем, а млади Хрвати у Немачку и Аустрију. У њихове куће уселили су се Хрвати из Босне. Упркос томе, сваки други дом у овом, седам километара дугачком селу, празан је.

(Вечерње новости)