Одлучио мотором да обидје свијет

Од које године возите мотор и како је дошло до тога да мотором обилазите прво градове Српске, а затим и како је кренула авантура обиласка других држава?

- Своје прве „кораке“ на два точка направио сам 2004. године, дакле прије 15 година. Тада сам први пут провозао Томос Т14 и од тог дана мотор и путовања су саставни дио мог живота. У почетку сам се возао са другарима из краја по Бијељини а од 2007. године кренуо сам да обилазим мото сусрете у региону. На тим окупљањима моториста имао сам прилику да упознам велики број моториста који су обишли Европу и свијет.

Слушајући њихове приче и у мени се родила жеља да и ја једног дана обиђем све те дестинације. Средином 2016. године одвозио сам своју прву даљу руту ( у Румунију) и од тада сваке године правим нове туре.

Гдје сте све стизали мотором, која је најдаља дестинација? Можете ли издвојити неку занимљиву и упечатљиву ситуацију са неког од путовања?

- До сада сам обишао 14 европских земаља од којих најудаљенија, од Бијељине, је Швајцарска. Возећи по западној Европи прошао сам све и свашта али ипак најзанимљивија ситуација која ми се десила била је у Србији. Наиме, возећи се од Ивањице према селу Комарани (општина Нова Варош) навигација ме је одвела на неки земљани пут који више личи на козију стазу него на пут којим треба да се крећу возила.

У једном тренутку навигација ми се искључила а како је ноћ била а видљивост никаква, нисам био у могућности да станем и да потражим пуњач. Зауставио сам се пред једном кућом, једином на том дијелу, у нади да ће ми неко помоћи да пронађем пут до циља.

И баш кад сам помислио да никога нема из куће је изашао момак по имену Адмир. Одмах је пришао мотору и са великом лампом помогао да пронађем пуњач. Док ми је објашњавао гдје се налазим и како да наставим пут из куће је изашла његова мајка која, наравно, није знала ни ко сам ни шта сам али је то није спријечило да ми понуди да уђем у кући да се одморим. И не само то, понудила ми је чак и да преспавам код њих па да, како сама рече, за дана наставим путовање. Пошто сам био јако близу циља одлучио сам да наствим даље са вожњом.

И оног тренутка када сам сјео на мотор замолила ме је да сачекам још минут два. Ни мање ни више, она ме је зауставила да би ми поклонила здјелицу пуну свјежег Сјеничког сира. За мене то је био поклон вриједнији и од сувог злата.



Ви своја искуства са путовања преносите на папир, како сте дошли на ту идеју?

- То су за сада кратки текстови праћени фотографијама у којима описујем све оно што ми се дешавало на путу. И добро и лоше. Све је почело оног тренутка када су мени путописи других моториста помогли да организујем путовање и од тада се трудим да све пређене километре претворим и у слова.

Следећег мјесаца, тачније петог јула креће нова рута, какав је план, шта обилазите ове године?

- И ако сам сваког викенда на точковима, у току године гледам да направим једну вожњу од 10-15 дана која ће бити круна те сезоне. Ове године план је да се иде прво у Мађарску на интернационални „Сузуки В Стром“ мото сусрет. Према информацијама којим располажем од организатора бићу једини представник Републике Српске и Босне и Херцеговине. Послије тога слиједи повратак у Бијељину и након пар дана крећем у обилазак балканских земаља. Прво се иде у Словенију, па затим у Хрватску. Јадранском магистралом до Црне Горе, а онда после Албанија и Сјеверна Македонија. Крај туре биће посвећен и вожњи по Србији. Уз Божију помоћ у плану је да се пређе око 3500 километара.

И неостварена жеља (до сада), гдје бисте вољели да стигнете, мотором наравно?

- Ух, одлично питање. Постоје многе дестинације које желим да обиђем али срце најбрже куца када чује „Нордкапп“. То је најсјевернија тачка Европе и јако бих желио да се моји точкови докотрљају до тамо и да моја нога крочи на Сјеверни рт.

(десавањаубијељини.цом)