Муке миграната: Живот у кампу

Око 400 до 450 миграната, мушкараца у доби од 20 до 40 година, углавном из Авганистана, Пакистана и Индије, смјештено је у импровизованом кампу у Вучјаку код Бихаћа.



Да им је лако, није, далеко су од града, а у свом пребивалишту немају ниједан тоалет, нити су прикључени на водовод и електромрежу.



Ипак, уз помоћ локалног Црвеног крста успјели су да се организују, јер, веле живјети се мора.



 Тако су у једном шатору организовали импровизовану џамију, гдје се моле. Истини за вољу, на молитви баш и није била нека гужва иако су скоро сви мигранти смјештени у кампу по вјероисповијести муслимани. 



Много више пажње привлачи импровизована продавница и фаст фуд, који је на пољани испред свог шатора “отворио” Тарек Мансар из Пакистана.

Тарек је у својој радњи и шеф и мастершеф, а прирема укусну парату, традиционално индијско- пакистанско јело, слично нашим палачинкама или мексичкој тортиљи. Пуни их црвеним сосом од поврћа и продаје за марку по комаду.





Док се једни моле, а други једу већина становника кампа се купа. Комуналци им редовно довозе цистерне с водом, а Црвени крст сапуне и пешкире, тако да је купање на јулској врелини ипак главна занимација у кампу.

(Српскаинфо)