Крили, а могли избјећи банкрот

Врховни суд РС наводи да је благовремено објављивање података можда могло подстаћи Агенцију да на вријеме открије незаконитости у пословању банака и тиме спријечи њихово пропадање, како у случају Банке Српске, тако и у случајевима Бобар Банке и Балкан инвестмент банке.

Да нису скривани подаци о пословању Банке Српске можда би се на вријеме открили пропусти у раду Агенције за банкарство РС и спријечио банкрот, стоји у пресуди Врховног суда Републике Српске. Регулатор није имао право скривати ове информације од јавности позивајући се на пословну тајну без икаквих аргумената, закључује Врховни суд, који је наложио Агенцији да на захтјев Транспаренцy Интернатионал у БиХ (ТИ БиХ) одмах достави податке јавности.

Суд наводи да је благовремено објављивање података можда могло подстаћи Агенцију да на вријеме открије незаконитости у пословању банака и тиме спријечи њихово пропадање, како у случају Банке Српске, тако и у случајевима Бобар Банке и Балкан инвестмент банке.

ТИ БиХ је још 2015. године тражио од Агенције достављање независних ревизорских извјештаја Банке Српске за 2013. и 2014. годину, као и податке о мјерама које је Агенција предузела да отклони неправилности у њиховом раду. Из тих података било би видљиво да ли је благовремено и у складу са законом вршена контрола, да ли су услови за увођење привремене управе били испуњени раније, и да ли се тиме могла спријечити већа штета.

Суд закључује да Агенција није спровела тест јавног интереса када је одлучила ове податке сакрити од јавности. Подаци до данас нису објављени, а Банка Српске је још 2016. отишла у ликвидацију. Занимљиво је да је на исти начин Агенција поступала и у случају Бобар Банке скривајући извјештаје и информације о раду привремене управе, иако је ТИ БиХ до данас добио више судских пресуда у којима је потврђено да се ове информације незаконито држе у тајности.

ТИ БиХ је од почетка инсистирао на одговорности Агенције за банкарство РС као регулаторног тијела које има широка овлашћења, а Врховни суд РС сада је и потврдио да је правовремена подјела информација можда могла помоћи да се превентивно дјелује. Због пропасти банака у Републици Српској изгубљене су стотине милиона марака, прије свега пореских обвезника и јавних предузећа, а због сумње на неправилности у раду Агенције подигнута је оптужница против бивше директорице Славице Ињац.

(СБ)