Да ли се исплати рад на Јадрану?
Сезонски радници у Хрватској имају пуне руке посла, а туристичка сезона у пуном је јеку. Прилика је ово за зараду средњошколцима, студентима, али и сталним сезонским радницима који током цијеле године примају плату, пише Вечерњи лист БиХ.
Регион
Међутим, да је лако, није. Младић који ради као конобар у једном ресторану на Јадрану измјерио је преко паметног сата да је током једне своје осмосатне смјене направио више од 35.000 корака. Поређења ради, особа с којом су из Вечерњег листа разговарали крајем прошлог мјесеца рекла је да јој је сат измјерио 37 хиљада корака на путу до Међугорја, а ради се о око пријеђених 26 километара.
"Задовољан сам и плазом и односом власника према мени, али наравно да је ритам рада у петој брзини. Посебно у овом времену кад је туристичка сезона у пуном јеку", каже младић из Чапљине.
Што се плата тиче, оне се, прерачунато у марке, крећу од 1500 до 2500 КМ. Плате од 1500 КМ чешће су код сталних сезонских радника.
"Они су пријављени током цијеле године. Раде пет мјесеци овдје на мору и онда иду кући гдје могу радити још један посао, а овдје им иде и плата од 750 до 1000 КМ и уплаћују им се сви доприноси. Посебно је популарно куваре запошљавати као сталне сезонце јер њих увијек треба и они су на цијењени", говори власник ресторана с подручја Макарске ривијере.
Будући да имају смјештај и храну, а ни кућа им није далеко, ради се о итекако исплативом послу. Но, докад ће бити тако, питање је јер су туристички радници незадовољни односом хрватске политике према њима и тврде како би још више младих могли запослити да их држава почне пратити.
Предсједник Независног удружења угоститеља Марин Медак истакао је да Хрватска има највишу стопу ПДВ-а на припрему и послуживање хране на Средоземљу и једну од највиших стопа у ЕУ.
"Тражимо хитно смањивање те стопе с 25 на 13%. Приход нам је кроз високе порезе и давања практички национализован, а сви ризици и обвезе остају нама", каже Медак.
Недостаје и радне снаге па је траже у РХ, БиХ, Сјеверној Македонији, Сирији...
Анте Влашић, предсједник Удружења угоститеља Дубровник и предсједник Струковне групе угоститеља при Жупанијској привредној комори, власник је ресторана у Дубровнику и запошљава раднике из БиХ.
"У РХ ми се на оглас за 10 радника јавила једна особа. Запослио сам неколико кувара и конобара из БиХ и јако сам задовољан. Не можете натјерати некога да ради ако не жели. Кажу да на Заводу за запошљавање има пуно људи који би могли радити у туризму, али кад сам ставио оглас за посао и тражио 10 људи, троје их се јавило, а само један дошао. Предност довођења људи из других држава је та да можете бирати особу која вам одговара. Вани видите неког па му понудите посао. Прије увођења квота то нисте могли", рекао је Влашић недавно за Индеx.
(индеx.хр)
"Задовољан сам и плазом и односом власника према мени, али наравно да је ритам рада у петој брзини. Посебно у овом времену кад је туристичка сезона у пуном јеку", каже младић из Чапљине.
Што се плата тиче, оне се, прерачунато у марке, крећу од 1500 до 2500 КМ. Плате од 1500 КМ чешће су код сталних сезонских радника.
"Они су пријављени током цијеле године. Раде пет мјесеци овдје на мору и онда иду кући гдје могу радити још један посао, а овдје им иде и плата од 750 до 1000 КМ и уплаћују им се сви доприноси. Посебно је популарно куваре запошљавати као сталне сезонце јер њих увијек треба и они су на цијењени", говори власник ресторана с подручја Макарске ривијере.
Будући да имају смјештај и храну, а ни кућа им није далеко, ради се о итекако исплативом послу. Но, докад ће бити тако, питање је јер су туристички радници незадовољни односом хрватске политике према њима и тврде како би још више младих могли запослити да их држава почне пратити.
Предсједник Независног удружења угоститеља Марин Медак истакао је да Хрватска има највишу стопу ПДВ-а на припрему и послуживање хране на Средоземљу и једну од највиших стопа у ЕУ.
"Тражимо хитно смањивање те стопе с 25 на 13%. Приход нам је кроз високе порезе и давања практички национализован, а сви ризици и обвезе остају нама", каже Медак.
Недостаје и радне снаге па је траже у РХ, БиХ, Сјеверној Македонији, Сирији...
Анте Влашић, предсједник Удружења угоститеља Дубровник и предсједник Струковне групе угоститеља при Жупанијској привредној комори, власник је ресторана у Дубровнику и запошљава раднике из БиХ.
"У РХ ми се на оглас за 10 радника јавила једна особа. Запослио сам неколико кувара и конобара из БиХ и јако сам задовољан. Не можете натјерати некога да ради ако не жели. Кажу да на Заводу за запошљавање има пуно људи који би могли радити у туризму, али кад сам ставио оглас за посао и тражио 10 људи, троје их се јавило, а само један дошао. Предност довођења људи из других држава је та да можете бирати особу која вам одговара. Вани видите неког па му понудите посао. Прије увођења квота то нисте могли", рекао је Влашић недавно за Индеx.
(индеx.хр)
Коментари (6)
Директ
3 мјесеца до пола године рада на мору као година дана овдје. Сигурно је да се исплати, само сто имају квоте колико страних радника могу примити.
Мрки
Политицарима се сигурно неисплати.
Није тачно
Да се цијеле године добива плата! Годинама сам радио као стални сезонац (са Хр документима), од средине априла до средине октобра! Радило се по десет сати минимум, а јули и август и по 16 сати! У стажу ми је увијек био прекид од неких мјесец, па и два, а нормално да није било ни плате за тај период! А то што смо и добијали за те мјесеце који се не раде стварно је била брука у срамота! Сад је још горе, зато смо сви и отишли!
Ре
Јаких радника када мјере мозес мислити кораке. Катастрофа. Постоји јос веци мањак правих радника.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.