Политика отјерала инвестиције из БиХ

Босна и Херцеговина заостаје због политичке нестабилности, слабе владавине права, комплексне и фрагментиране регулативе, пренадуваног и неефикасног јавног сектора, раширене корупције и неформалног вођења политике, као и великог пореског оптерећења на рад.
 
Ово је упозорење које је издао Директорат за економске и финансијске послове Европске комисије у јуче објављеном Извјештају о програму економских реформи за земље западног Балкана и Турске, који ће послужити као основа за креирање политика према региону од стране Европске комисије и Европског савјета, који чини земље чланице ЕУ.

Међу бројним негативним оцјенама, упозорењима и указивањима на недостатке и неиспуњене обавезе налази се и упозорење да су државна предузећа неефикасна и растрошна, а да држава у њих упумпава новац вишеструко већи од дивиденди које извлачи из удјела власништва.

Посебно оптерећење је економија у сивој зони и нерегистровани радници, уз упозорење да је 30 одсто радника запослено у сивој зони.

Што се тиче страних инвестиција, истичу да су оне најниже у цијелом региону, а у посљедњих пет година просјечни удио страних инвестиција у бруто домаћем производу износи мање од 2,2 одсто.

"И домаће и стране инвестиције су потиснуте, углавном због лошег пословног окружења и политичке неизвјесности која влада у земљи. Укупни капитал на располагању за инвестиције трпи због вишедеценијске запуштености", истиче се у извјештају. 

И у погледу менаџмента државне границе, БиХ је, судећи по извјештају, на дну региона, као и у области администрације, технологија за транспорт и комуникације, а истичу да је потребно радити на узајамном признању сертификата, тестних постројења, система за менаџмент ризика и процесуирање документације прије доласка терета.

"И енергетски сектор трпи због политичког мијешања и фрагментираног и недосљедног правног оквира. Посљедица тога је недовољно инвестиција и недовољна независност регулатора", наглашено је.

Што се тиче мреже аутопутева, истичу да је ограничена, што компанијама отежава извоз и повећава трошкове.

"Транспортним сектором доминирају државна предузећа којима се лоше управља. Власти оклијевају да отворе тржиште жељезница. То је због небезбједне, застарјеле и непоуздане инфраструктуре", истакли су.

За разлику од "класичних" извјештаја Европске комисије, у овом извјештају су аутори све кораке договорених економских реформи оцијенили - од непостојања напретка па до пуне имплементације у пет оцјена. Према њиховим оцјенама, БиХ је у потпуности имплементирала двије мјере, значајно је имплементирала једну мјеру, дјелимично четири, ограничено 11, а уопште није имплементирала четири мјере.

Уколико бисмо превели у бројчане оцјене, БиХ је за економске реформе добила четири јединице, 11 двојки, четири тројке, једну четворку и двије петице.

Синиша Вукелић, власник економског портала Капитал, каже да овакви лоши извјештаји нису никакво изненађење када је економија деценијама талац политике националних вођа, а ЕУ понекад прави компромисе са домаћим политичким елитама. Сматра да је ЕУ требало да грађанима БиХ и других балканских земаља боље објасни које обавезе проистичу из европских интеграција, а да се на примјеру Реформске агенде види да су домаћи политичари покупили заслуге за све оно што је добро проистекло из ње, иако је, како каже, и оно што је постигнуто резултат притиска из Брисела.

"Такав однос Брисела искористили су политичари да чине све што могу да БиХ никада не уђе у ЕУ јер би то значило већу владавину права, и да образованији и способнији буду на функцијама, што знамо да сада није случај", каже Вукелић.

Он додаје да као предсједник Клуба новинара Бањалука зна да притисак из Европе и те како утиче на домаће власти, што се показало кад је МУП РС повукао одредбу о затворском кажњавању фотографисања полицајаца, али да су на неким другим стварима правили компромисе.

"Ми знамо да Брисел нема законско упориште да се мијеша у унутрашње ствари неке земље, али мислим да кад БиХ добије кандидатски статус, они ће тек тада добити могућност да утичу да се неке ствари мијењају. Зато би било важно да статус добијемо што прије, па макар чекали онда годинама да постанемо чланица", закључио је Вукелић.

(Независне новине)