За овај злочин нема одговрних

Горњи Магашићи су нападнути 20. јула 1992. године у поподневним часовима, када су припадници оружаних муслиманских снага из Сребренице упали у небрањено село и убили све цивиле, који нису могли побјећи, те опљачкали и попалили двадесетак српских кућа.

Злочин је по свирепости био један од најстравичнијих, јер су масакрирани и убијени искључиво српски цивили.

Најстарија жртва био је осамдесетпетогодишњи Благоје Поповић, а најмлађа седамнаестогодишња трудница Љиљана Илић. Међу убијенима је било шест жена.

За овај, као и за све остале злочине почињене над Србима у братуначкој општини, нико није одговарао нити процесуиран.

– Рок за доношење судске одлуке у предмету `Горњи Магашићи` био је крај 2015. године, али је крајем јануара ове године поступајући тужилац Един Муратбеговић донио наредбу о обустављању истраге због недостатка доказа – рекла је предсједник Организације заробљених и погинулих Радојка Филиповић.

Она је истакла да Тужилаштво БиХ, умјесто да прикупи доказе, по ко зна који пут обуставља истрагу против починилаца злочина над Србима уз уобичајено, лицемјерно и шаблонско образложење да недостају докази.

– Познато је да су ти цивили убијени у својим кућама и двориштима, познато је и ко их је убио. Какви су докази тужиоцу још потребни? Овај случај показује опструкцију и пристрасност Тужилаштва, те омаловажавање српских жртава и настојање да се по сваку цијену прикрије истина, свједоци помру, а предмет затвори”, сматра Филиповићева. 

Према њеним ријечима, у образложењу тужилачке наредбе је наведено да ће бити настављена истрага о паљевини и пљачки српске имовине.

Филиповићева је поручила да је то ругање породицама жртава и српском народу, јер се предност у истрази даје уништеним материјалним добрима у односу на људске цивилне жртве.

Она је нагласила да су чланови породица ових жртава огорчени, јер нису добили наредбу Тужилштва, те да је Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила благовремено уложила жалбу и чека одговор надлежних.

Она сматра да се породице српских жртава с правом питају да ли ће злочинце стићи заслужена казна или ће истину прикрити такозвани правосудни органи БиХ, а злочинци живјети и умријети као слободни грађани.

Филиповићева је напоменула да су Горњи Магашићи једно у низу српских села на подручју Братунца које је уништено у посљедњем рату.

Милисав Илић каже да је у Горњим Магашићима на данашњи дан прије 27 година убијено пет чланова његове шире породице, комшије и пријатељи – Љубица Милановић и старци, брачни пар Љепосава и Благоје Поповић.  Илић сматра да поступајући тужилац чека да свједоци помру и да се затру сви трагови злочина, а починиоци остану на слободи.

– Да је поступајући тужилац, он би подигао оптужницу. Ријеч је о непоступајућем који за свој нерад, опструкцију и спречавање доказивања истине и одговорности ником не одговара, а добија високу плату што је несхватљиво и неприхватљиво и за породице жртава и са становишта успостављања правне државе и поштовања закона – сматра Илић.

(Срна)