Младић статусом ''запалио'' регион

У мору статуса и коментара, појавио се Фацебоок статус младића из Вуковара по имену Едуард Матулина, чије су ријечи подигле на ноге и Хрвате и Србе.

Наиме, он је у подужој објави навео да му је више доста политике мржње која се сервира народу док његов комшилук, и Срби и Хрвати, одлазе због лоше материјалне ситуације преко границе.

Статус преносимо у цјелости:

"Јаоо не, опет актуелна ћирилица у Вуковару (је*... те се неда ми се више то да проживљавам)

Јутарња кафа + цигарета + портали...24 сата, вечерњи...и ајде коментари... Почели да се*ендају Загрепчани...рушиће ћирилицу, већ су набавили чекиће нове...и ајмо све поново. Таман ће ту негдје 18.11. доћи Загрепчани на једнодневни бесплатни излет и опет све исто. Бууу ћирилица...Срби ово оно... Ајмо мало о нама. А ШТА СМО МИ НАПРАВИЛИ? Дозволили смо да нам опљачкају, раселе државу а ми смо их поносно дизали.

Сјетите се Санадера...брате крао нас је пред очима а ми смо сви на његовом скупу у ХДЗ-овим мајицама ишли и тапшали му. Браво Санадер! Он нас почасти бесплатним масним хамбургером (месом из индонезије јер је јефтиније) а ми ајмо избори...Санадер па ко други?

И ето нама сада Санадера... Нема везе јбг има других гласаћемо... И опет исто...гласамо.... раселили они нас... нема везе гласамо... свака друга кућа празна... ма нема везе... гласамо .... па докле више?

Искрено стидне и спуштене главе одлазим на гробље војника да се поклоним јер сам заједно са свима нама допустио да нам наши униште нашу државу... За чега су се ти људи борили и гинули?

За празне улице, за сваку другу кућу са натписом "на продају" , за празне вртиће и школе, за фабрике без машина, за народне кухиње? А сада сви Загрепчани паметни..док нас Вуковарце боли брига.. Хоће ли и Арапски писати? Коме? Нема нас...

Ја јако волим Вуковар, рођен сам на Малом Лошињу у Вуковар сам дошао послије рата... Да, из лијепог мјеста , пуног људи, пријатеља, са срећним дјетињством у један разрушен и мртав град.

Гдје нисам смио да одем сам отићи у школу без мамине руке (да ме не би истукао неко само зато што сам други) а животна срећа је онај трен када кренеш у други разред па више те мама не води у школу идеш сам, а ја то нисам доживио. Одем да се играм напољу, занимљиве оне рупе од граната и метака, ја се играм ту са кликерима. И одем мало на траву, мама са балкона ме види и онда батине (рекла сам ти не на траву јел треба мина да те убије!?) и казна од мјесец дана нема напоље... А и тако ми свеједно, пријатеља немам, сви или су "другачији" или су у казнама као ја, јер се родитељи боје за њих.

И баш зато што сам тако растао, што сам гледао како се гради свака кућа, црква, стаза, баш зато што сам растао са њим заволио сам Вуковар више од ичега и мислим се да никад не идем из њега.

Тај прелијепи Дунав, та три лијепа моста, па и тај водоторањ. Ено, гради се, гледам га сваки дан. Прелијепо! И таман када сам скупио тих пар пријатеља и почео да живим као један Загрепчанин, е баш онда дође опет то неко вријеме. То вријеме када најбољег пријатеља пратим на жељезничку станицу са 10 кофера и машем му. Он иде, а ја остајем.

Али ето дошло је опет вријеме зла, опет вријеме када се градом вијори мржња и зло, опет вријеме када морам да мислим хоће ли се сусјед наљутити како год га поздравим па измишљам неке поздраве (махнем само главом) . Опет зло гдје ће се на Хрватску химну звиждати, кидати Српске заставе и палити., опет она балавурдија са Српском заставом гдје пише Вуковар, не да ми се то више.. Али зашто? Зашто увијек Вуковар, ја, ми, они? Али нажалост због таквих дошло је вријеме да и ја одем из града, државе... Пакујем се полако и већ је једна нога кренула пут Њемачке. Па зашто не бих и ја возио ауто, излазио, дружио се и да ми остане новаца за стан и режије?

Овдје трунем, сада заједно са мојим градом.. Зашто Загрепчани и сви остали што коментаришу не виде гладне људе у Вуковару, празне куће, улице, празне њиве, празне фабрике? Зашто само виде зло и мржњу.? Зашто нас опет нападају, зашто ме опет свађају са пријатељем који је друге вјере и нације? Мислио сам пустиће нас Вуковарце да живимо, да заједно градимо будућност, да заједно радимо у новим фабрикама, да заједно нам дјеца се играју у вртићу , иду у исте школе, да пунимо ове празне куће и станове у Вуковару па било које год вјере и нације смо. Отровани смо мржњом и једни и други, немамо достојанствен живот. А они ће сутра опет нас свађати око неких 4 -5 плоча, око нечега што не треба ни једним ни другима.

Њима само треба достојанствен живот, баш онај за којег су се борили наши, али тога нажалост нема, то нам не желе дати. Зато и одлазим, као и сви моји пријатељи које сам јако тешко нашао. Тешка срца, заплакаћу ( можда ће ми дуже сузе трајати него Колиндине на водоторњу) али надам се да ћу те опет видјети пуног људи, пуног дјеце, срећног и насмијаног, без те мржње и зла..

Како год било касно је. Све нам је уништио. Моји пријатељи и Хрвати и Срби далеко су отишли, не зато што јесу то што јесу већ зато што желе да живе миран и достојанствен живот. Па и Хрват и Србин, сви заједни су отишли. Моја комшиница, 50+ година отишла је да заради пензију. То се треба гледати, не табле. Да ли треба да стоји ћирилица или не. А Вуковарцима једним другима, трећима не значи та ћирилица ништа. Значи им само бољи живот. Лаку ноћ Вуковаре мој - написао је он у дирљивом статусу који је дирнуо многе.

Можда овај статус дође и до градоначелника Вуковара, па и до саме предсједнице, као и до свих оних који затварају очи пред све већим одливом и старих и младих из земаља широм региона", написао је он на Фацебооку.