Пожари озбиљна пријетња Европи

Шумски пожари добијају на интензитету, посебно у земљама јужне Европе, као што су Грчка, Шпанија, Француска, Италија и Португалија, али и на Скандинавском полуострву.

Стручњаци упозоравају да континент треба да се припреми на пожаре који ће достићи нови, масивни ниво. Те суперватре или мегаватре су катастрофални догађаји који убијају и угљенишу широка подручја, а тешко се заустављају, преноси АП. Између 2000. и 2017. године у пожарима у земљама чланицама Европске уније страдало је 611 ватрогасаца и цивила, а економска штета је процијењена на више од 54 милијарде евра.

Португалија је највише страдала, пошто је у тој земљи од 2007. године забиљежено више од 18.000 пожара, а 2017. године у пожарима је погинуло најмање 106 људи. Иако је тренд да се у Европи биљежи мање пожара са мањим угљенисаним подручјима, осим у Португалији, већи и опаснији шумски пожари захтјевају више средстава за хитне случајеве.

Поред тога, главна сезона пожара постаје дужа и траје од јуна до октобра, а расте и број мегапожара. Те екстремне пожаре карактеришу брзо ширење, интензивнија ватра, непредвидиве промене правца и угарци које носи вјетар. У прошлогодишњем извештају ЕУ се наводи да власти европских земаља и даље користе традиционалне методе у борби против пожара, ослањајући се на воду да угаси пожаре, умјесто да уложе у дугорочне пројекте за превенцију.

Експерти кажу да власти морају да скрену фокус са сузбијања на превенцију, узимајући у обзир аспекте као што су климатска адаптација, едукација и припрема. То укључује редовно подсјецање шума и растиња, увођење више биљних врста отпорних на климу и разноврсног дрвећа.

Унапријеђена је и технологија за борбу против пожара, укључујући дронове за детекцију, брз одговор, мапирање и процјену динамике ватре.

ЕУ у извјештају примећује да руководства у Европи не користе у потпуности знање и иновације које су обезбиједили научни пројекти и позива владе да боље разумију како климатске промјене утичу на њихове земље.

(Тањуг)