Посљедњи текст покојне Дијане
Дијана Милојковић преминула је у 33. години после тешке болести а током своје најтеже битке имала велику подршку људи, али је и она свима који деле муку какву је она имала, давала снагу и савете.
Србија
Дијана је, у жељи да је што већ број људи чује, како би некоме помогла и усмерила га на прави пут, отворила свој блог. Последњи текст објавила 5. фебруара 2019. године, на Светски дан борбе против рака.
"Јуче је био светски дан борбе против рака. Данас је мој 1368. дан борбе против рака.
Људи који су се разболели пролазе кроз драму сваког дана. Њима је сваки дан борба. Дан без болова је празник. Упркос свему трудим се да сам оптимистична, саму себе охрабрујем и верујем да решење увек постоји. Ни једног тренутка не треба губити наду. Људе треба информисати и о важности превенције и раног откривања рака али и томе где и како се лечити.

У разговору са људима које сам сретала по болницама мислим да је неопходно ангажовање психолога у свим специјализованим установама у којима се ради дијагностика и у којима се лече особе са малигним болестима. Тиме би се унапредио психолошки статус пацијената и чланова породице.
Желим само да кажем да карцином није болест једног члана, то је болест целе породице, ту су сви погођени и заједно воде борбу против те пошасти. Бескрајно сам захвална својој породици и пријатељима - стварним и виртуелним, који ми пружају највећу подршку. Захвална сам и онима који су у недостатку правих речи једноставно нестали.
Желела бих да подстакнем све оне који су се након сазнања да се неко разболео, суочили са недостатком речи, да се ипак јаве. Обратите се онима који су имали несрећу да оболе од ове опаке болести. То су они исти људи са којима сте се до јуче дружили и смејали. Нађимо се једни другима и када је најтеже. Није срамота бити болестан и није тешко бити фин. Јер нисте ни свесни колико нама то значи!
Останите ми насмејани и верујте увек!
Воли вас ваша Дијана!".
Дијана је, 23. маја 2017. године, објавила текст у којем је навела тачан датум када је сазнала за опаку болест од које болује.
"На јучерашњи дан, пре две године (22.05.2015), мој живот је попут бујице кренуо другим правцем. Престала сам да радим много тога што волим, животни приоритети су ми се из корене изменили.
<имг срц="/стораге/имагес/2019/07/23/257863/посљедњи-текст-покојне-дијане-2.wебп" />
Питају ме ових дана да ли сам у депресији….. Па овако….
Након:
– изненадног сазнања да имам карцином;
– да је у стадијуму који не сме да се оперише;
– након открића да имам ни сама не знам колико метастаза, чак и оне удаљене;
– након обесхрабрујућих и застрашујућих прогноза…
– након 48 зрачења;
– 4 брахитерапије (унутрашња зрачења);
– безброј неупогена, тродона, морфијума…
- 3 најагресивније хемиотерапије;
– 2 пет скенера и пар мултислајс скенера (за оба се користи радиоактивни контраст);
– једне реанимације;
– након тога сто сам остала без косе (сада је поново хвала Богу имам);
– након свих могућих и немогуцих болова које сам претрпела…
- након свега са чим сам се сусрела и шта сам видела, издржала, доживела и напокон свега сто сам преживела.
Сада, када сам после свега поново стала на ноге и поново ходам овим прелепим тлом и поново живим овај најдивнији живот…
Да ли мислите да после свега, могу себи да приуштим тај луксуз који се зове депресија?
<имг срц="/стораге/имагес/2019/07/23/257864/посљедњи-текст-покојне-дијане-3.wебп" />
Наравно да НЕ! Била бих НАЈВЕЋИ мазохиста ако бих дозволила да ме погоде неке људске слабости. Већ сам негде поменула да је велика чар у прихватању животних ситуација. А када вас снађе што је мене, онда схватите колико је све заправо небитно и смешно. Једино што сада желим је да ми буде добро, да будем срећна и толико имам пречих ствари у свом животу од туговања.
Сваком се може догодити неки кикс у животу. Свима све опраштам, тако је лакше и лепше. Уосталом, сви смо ми само људи и нико од нас није ни безгрешан, а ни савршен. Пре него што искритикујете неког, покушајте ходати у његовим ципелама.
Не судите ником.
Верујте у себе.
Не чекајте да вас задеси неко велико зло и борба против ветрењача.
Већ данас схватите пролазност туге због раскида, развода, губитка посла… Све је пролазно, променљиво и све се да надоместити. Срећа је у прихватању.
Докле год имате себе,имате и шансу за нови поцетак.
Нема краја, сваки крај је нови почетак.
Славите живот!
Живели ви мени!
Љуби вас Дијана".
(Курир)
"Јуче је био светски дан борбе против рака. Данас је мој 1368. дан борбе против рака.
Људи који су се разболели пролазе кроз драму сваког дана. Њима је сваки дан борба. Дан без болова је празник. Упркос свему трудим се да сам оптимистична, саму себе охрабрујем и верујем да решење увек постоји. Ни једног тренутка не треба губити наду. Људе треба информисати и о важности превенције и раног откривања рака али и томе где и како се лечити.

У разговору са људима које сам сретала по болницама мислим да је неопходно ангажовање психолога у свим специјализованим установама у којима се ради дијагностика и у којима се лече особе са малигним болестима. Тиме би се унапредио психолошки статус пацијената и чланова породице.
Желим само да кажем да карцином није болест једног члана, то је болест целе породице, ту су сви погођени и заједно воде борбу против те пошасти. Бескрајно сам захвална својој породици и пријатељима - стварним и виртуелним, који ми пружају највећу подршку. Захвална сам и онима који су у недостатку правих речи једноставно нестали.
Желела бих да подстакнем све оне који су се након сазнања да се неко разболео, суочили са недостатком речи, да се ипак јаве. Обратите се онима који су имали несрећу да оболе од ове опаке болести. То су они исти људи са којима сте се до јуче дружили и смејали. Нађимо се једни другима и када је најтеже. Није срамота бити болестан и није тешко бити фин. Јер нисте ни свесни колико нама то значи!
Останите ми насмејани и верујте увек!
Воли вас ваша Дијана!".
Дијана је, 23. маја 2017. године, објавила текст у којем је навела тачан датум када је сазнала за опаку болест од које болује.
"На јучерашњи дан, пре две године (22.05.2015), мој живот је попут бујице кренуо другим правцем. Престала сам да радим много тога што волим, животни приоритети су ми се из корене изменили.
<имг срц="/стораге/имагес/2019/07/23/257863/посљедњи-текст-покојне-дијане-2.wебп" />
Питају ме ових дана да ли сам у депресији….. Па овако….
Након:
– изненадног сазнања да имам карцином;
– да је у стадијуму који не сме да се оперише;
– након открића да имам ни сама не знам колико метастаза, чак и оне удаљене;
– након обесхрабрујућих и застрашујућих прогноза…
– након 48 зрачења;
– 4 брахитерапије (унутрашња зрачења);
– безброј неупогена, тродона, морфијума…
- 3 најагресивније хемиотерапије;
– 2 пет скенера и пар мултислајс скенера (за оба се користи радиоактивни контраст);
– једне реанимације;
– након тога сто сам остала без косе (сада је поново хвала Богу имам);
– након свих могућих и немогуцих болова које сам претрпела…
- након свега са чим сам се сусрела и шта сам видела, издржала, доживела и напокон свега сто сам преживела.
Сада, када сам после свега поново стала на ноге и поново ходам овим прелепим тлом и поново живим овај најдивнији живот…
Да ли мислите да после свега, могу себи да приуштим тај луксуз који се зове депресија?
<имг срц="/стораге/имагес/2019/07/23/257864/посљедњи-текст-покојне-дијане-3.wебп" />
Наравно да НЕ! Била бих НАЈВЕЋИ мазохиста ако бих дозволила да ме погоде неке људске слабости. Већ сам негде поменула да је велика чар у прихватању животних ситуација. А када вас снађе што је мене, онда схватите колико је све заправо небитно и смешно. Једино што сада желим је да ми буде добро, да будем срећна и толико имам пречих ствари у свом животу од туговања.
Сваком се може догодити неки кикс у животу. Свима све опраштам, тако је лакше и лепше. Уосталом, сви смо ми само људи и нико од нас није ни безгрешан, а ни савршен. Пре него што искритикујете неког, покушајте ходати у његовим ципелама.
Не судите ником.
Верујте у себе.
Не чекајте да вас задеси неко велико зло и борба против ветрењача.
Већ данас схватите пролазност туге због раскида, развода, губитка посла… Све је пролазно, променљиво и све се да надоместити. Срећа је у прихватању.
Докле год имате себе,имате и шансу за нови поцетак.
Нема краја, сваки крај је нови почетак.
Славите живот!
Живели ви мени!
Љуби вас Дијана".
(Курир)
Повезане вијести
Студенти: Од РТС-а тражимо информације од јавног значаја
6
Откривени детаљи хапшења Миљана Хофмана у Београду
8
Лавров са Вулином о важним питањима сарадње СРБ и РУС
7
Вучић: Србија изгубила оно по чему је била препознатљива - стабилност
11
Лордан Зафрановић добио награду "Планетарни Тесла" за животно дело
3
Коментари (6)
Познати певач
Жао ми жене.Још да знам ко је.
ИСТИНА
ЗЕНА НО ЈЕДНОМ РИЈЕЦЈУ НЕ ПОМЕНУ БОГА. САМА КАЗЕ ,,СВЕ ЈЕ ПРОЛАЗНО, НЕВАЗНО,, ... А НИГДЈЕ ОНОГ КОЈИ ЈОЈ ЈЕ ДАО ЗИВОТ.
поцивај
у миру храбра зено
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.