Болнице Српске у великим дуговима

Осим тога, заједничко за све болнице су велика, вишемилионска дуговања, односно обавезе које, закључно с прошлом годином, износе укупно око 485 милиона марака. Њихова дуговања се повећавају из године у годину, а у односу на 2017. већа су за око 35 милиона конвертибилних марака.

Само су за дуг по основу пореза и доприноса на крају маја ове године имали дуга од око 191 милиона марака.

Увидом у финансијске извјештаје о прошлогодишњем пословању болница, који су јавности доступни у скраћеном облику, може се закључити да већ годинама постоји тренд проблема у пословања који се одражава на укупан резултат.

Међутим, Универзитетски клинички центар, као највећа здравствена јавна установа, има значајних одступања у приказаном пословању. Тако су у билансу успјеха приказали губитак од око 39.000 КМ, а који је годину раније износио чак 23,2 милиона марака. Осим тога, такође у биласну успјеха, приказали су укупну нето добит у обрачунском периоду од око 4,9 милиона КМ. Такође, УКЦ РС је приказао да је на банковним рачунима на крају године имао позамашну своту новца од око 10,5 милиона КМ.

Од ове јавне здравствене установе смо тражили објашњења за пословање, али одговоре ћемо добити накнадно, јер је тренутно одсутан директор за економске послове. Међутим, рачуновође и ревизори које смо контактирали кажу да се на основу скраћених финансијских извјештаја и без ревизорских извјештаја не може закључити одакле оволика разлика у приказаном пословању УКЦ. Додају да се таква одступања сусрећу код компанија које имају зараду из извора који нису из њиховог редовног пословања.

Нагомилана дуговања јавних здравствених установа била су разлог због којег је Влада РС, на приједлог Министарства здравља, крајем марта ове године усвојила Акциони план одрживости здравственог система Републике Српске. Ресорни министар Ален Шеранић рекао је да обавезе јавних здравствених установа и Фонда здравственог осигурања РС износе око једне милијарде конвертибилних марака.

Управо је Акционом планом предвиђено дефинисање начина измирења дугова у јавном здравству и заустављање стварања нових обавеза.

Осим тога, предвиђено је детаљно утврђивање одговорности директора јавних здравствних установа, укључујући и смјене. 

– Сам циљ Акционог плана подразумијева успостављање финансијске одрживости јавног здравственог система, али на начин да ефикасније пружамо здравствену заштиту становништву и да омогућимо бољу радну продуктивност – објашњава министар Шеранић.

Акциони план, како каже, има шест приоритетних области деловања, подијељена у три пакета.

По том плану, укупно 98 мјера из ових 6 области требало би да се проведе почев већ од марта ове године до краја 2021.

Једна од првих конкретних мјера јесте да се утврде модели за измирење обавеза у здравству. У мају ове године требало је да се припреми и план измирења обавеза, а у јуну да се почне с примјеном нових модела за измирење заосталих обавеза.

Министар Шеранић се већ састао с директорима свих јавних здравствених установа и директором Фонда здравственог осигурања. Шеранић је нагласио да од руководилаца здравствених установа очекује да озбиљно приступе анализи структуре обавеза и свеобухватној рационализацији и унапређењу пословања својих установа.

Здравствени систем је, како се констатује у Акционом плану, оптерећен неадекватном мрежом здравствених установа, неповољном демографском структуром становништва, великом неефикасношћу система, али и превеликом солидарношћу и социјалном осјетљивошћу система.

(Српскаинфо)