Никако не носите лијекове на плажу
Многи, и када послушају савете лекара и на летовање понесу малу путну апотеку, са основним препаратима за санирање повреда, алергије, евентуално повишене телесне температуре или стомачних проблема, превиде да у неадекватним условима ти препарати могу да изгубе ефикасност, или чак и да се покваре и изазову нежељене реакције.
Магазин
Специјалиста фармације Давор Ј. Корчок упозорава да сви лекови имају ограничења у погледу максималне температуре на којој могу бити изложени, а то пре свега зависи од активне супстанце, и од паковања.
"Многи лекови губе на стабилности на температури изнад 30 степени Целзијуса", објашњава др Корчок.
Ако сумњате да су измењени под утицајем топлоте, обратите пажњу на промену боје, мириса и укуса или нарушавање облика. Таблете могу да се ломе, мрве или потпуно распадају у прах. Капсуле се могу истопити или лепити једна за другу. И када наоко поједини лекови изгледају неизмењено, они на високој температури губе ефикасности, па могу имати чак и нежељена дејства.
Доктор Корчок каже да су на дејство спољне температуре од свих лекова који се носе на пут најосетљивији пробиотици, затим средства за дезинфекцију рана и посекотина која лако испаравају.
"Максимална температура коју већина производа које носимо на путовање може да издржи јесте она собна, од 20 до 25 степени Целзијуса и влажности ваздуха око 60 одсто, каква је уобичајена за умерено континентални климатски појас", наводи др Корчок.
Кад је реч о пробиотицима, број пробиотских ћелија се може смањити или у екстремним случајевима и потпуно елиминисати, али позитивно дејство пробиотика може изостати и ако део пробиотских култура остане жив, јер неће бити довољан за ефикасност. Влага, кисеоник и директна сунчева светлост, такође, негативно утичу на ефикасност ових препарата.
Због тога је, каже др Корчок, важно да се се изабере препарат у адекватној амбалажи и да се чува према условима на паковању. Први критеријум је да ли је производ упакован у појединачним дозама, као што је кесица прашка или блистер, јер то умањује контакт који производ након отварања може имати са спољашњим факторима - температуром, влагом, кисеоником и светлошћу који имају негативан утицај. Боља заштита је флоу пек технологија која прави апсолутну баријеру за кисеоник, светлост и ваздух, а додатно чува стабилност производа, што је посебно важно лети, када температура достижуе 40 степени.
"Пробиотик свакако није производ који ефекат остварује одмах по примени, као на пример лекови против болова и због тога је бесмислено носити га у несесеру на плажу", наводи др Корчок.
Пробиотици који су били изложени високој температури неколико дана, неће деловати. Када је реч о овим препаратима треба их узимати према врсти тегоба, јер није исто да ли вас муче надутост и гасови, или желите да спречите путничку дијареју. Када причамо о путничкој дијареји на пример, доказано дејство има пробиотска квасница с. буларди у дози од пет до 20 милијарди јединица ЦФУ, које се користе да изразе снагу препарата.
Б 92
фото:интернет
"Многи лекови губе на стабилности на температури изнад 30 степени Целзијуса", објашњава др Корчок.
Ако сумњате да су измењени под утицајем топлоте, обратите пажњу на промену боје, мириса и укуса или нарушавање облика. Таблете могу да се ломе, мрве или потпуно распадају у прах. Капсуле се могу истопити или лепити једна за другу. И када наоко поједини лекови изгледају неизмењено, они на високој температури губе ефикасности, па могу имати чак и нежељена дејства.
Доктор Корчок каже да су на дејство спољне температуре од свих лекова који се носе на пут најосетљивији пробиотици, затим средства за дезинфекцију рана и посекотина која лако испаравају.
"Максимална температура коју већина производа које носимо на путовање може да издржи јесте она собна, од 20 до 25 степени Целзијуса и влажности ваздуха око 60 одсто, каква је уобичајена за умерено континентални климатски појас", наводи др Корчок.
Кад је реч о пробиотицима, број пробиотских ћелија се може смањити или у екстремним случајевима и потпуно елиминисати, али позитивно дејство пробиотика може изостати и ако део пробиотских култура остане жив, јер неће бити довољан за ефикасност. Влага, кисеоник и директна сунчева светлост, такође, негативно утичу на ефикасност ових препарата.
Због тога је, каже др Корчок, важно да се се изабере препарат у адекватној амбалажи и да се чува према условима на паковању. Први критеријум је да ли је производ упакован у појединачним дозама, као што је кесица прашка или блистер, јер то умањује контакт који производ након отварања може имати са спољашњим факторима - температуром, влагом, кисеоником и светлошћу који имају негативан утицај. Боља заштита је флоу пек технологија која прави апсолутну баријеру за кисеоник, светлост и ваздух, а додатно чува стабилност производа, што је посебно важно лети, када температура достижуе 40 степени.
"Пробиотик свакако није производ који ефекат остварује одмах по примени, као на пример лекови против болова и због тога је бесмислено носити га у несесеру на плажу", наводи др Корчок.
Пробиотици који су били изложени високој температури неколико дана, неће деловати. Када је реч о овим препаратима треба их узимати према врсти тегоба, јер није исто да ли вас муче надутост и гасови, или желите да спречите путничку дијареју. Када причамо о путничкој дијареји на пример, доказано дејство има пробиотска квасница с. буларди у дози од пет до 20 милијарди јединица ЦФУ, које се користе да изразе снагу препарата.
Б 92
фото:интернет
Повезане вијести
Коментари (0)
Будите први који ће оставити коментар на ову вијест.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.