Овако су Срби оборили Ф-16

Огрејди је заједно са Бобом Рајтом кренуо у напад на Србе из базе у Авијану у Италији, а како преноси часопис "Нешенал интерест", они су знали положаје противвазудшне одбране Војске Републике Српске, али су током лета ипак упали усред жестоке ватре којом су их Срби засули, пренио је Спутњик.

"Знали смо како да се клонимо српских ракета земља-ваздух на сјеверу и истоку. Ове ракете су дефинитивно били пријетња за Ф-16, чак и са нашим напредним системима одбране", рекао је Огрејди.

Ипак, у шуми их је чекала скривена покретна ракетна јединица српске војске коју НАТО систем за рано упозоравање пилота није уочио. Огрејдију и Рајту није јављено да су се нашли на нишану.

"Тачно у 15.03 мој систем за упозоравање је показао црвену тачкицу. Гледао сам у своју конзолу у невјерици. Истовремено, огласио се и аларм у мојој кациги. Ухватио ме је непријатељски радар! Заборави на пријетњу са сјевера. Ово је долазило с истока. Стомак ми се окренуо. Сада је био мој ред да постанем плијен. Знао сам да морам да се припремим за најгоре", испричао је Огрејди.

Српске снаге су испалиле двије ракете, како се наводи, без помоћи радара, које српске снаге нису укључиле одмах, да не би били откривени. Радаре су укључили тек када су ракете биле на неколико секунди од авиона Огрејдија и Рајта.

Судар, судар!

Огрејди каже да није одмах видио бијели дим који испаљена ракета оставља за собом и који је једини начин да пилот добије визуелну идентификацију пријетње. Када се ракета искључи, онда нестаје и дим. Пројектил наставља пут ка мети, нечујан и смртоносан, брзином два пута већом од брзине Ф-16.

"Пошто нисам видио ништа на небу, погледао сам опет на дисплеј. Црвена тачкица није нестала, што је значило да сам и даље нациљан. Тренутак касније, у кациги ми се огласио и други аларм. Поглед ми се вратио на екран. Тамо је било ново упозорење, јаче од претходног. Ово се све дешавало у неколико секунди. Или дијелова секунди. Али довољно да схватим да ме је ухватио радар", казао је Огрејди.

Пилот Ф-16 био је увјерен да су ракете на њега већ лансиране. "Програмиран компјутерски глас одзвањао је у мојој кациги: 'Судар, судар!' Тренутак касније, јак бљесак освјетлио је небо између Влибура и мене. Ракета је пролетјела тачно између нас. Срце ми је лупало. Знао сам да ове ракете лете у паровима. Била је велика шанса да је још једна ракета већ у ваздуху и да лети право на мене", прича амерички пилот.

Како каже, размишљао је да ли да избацује "мамце" или да маневрима покуша да избјегне удар ракете, али није имао времена ни за једно, ни за друго.

"Нисам сигуран шта се тачно десило у сљедећем тренутку. Вилбур ми је касније рекао да је викао преко радијске везе: 'Ракета у ваздуху!' Нисам га чуо. Чуо сам само несносну буку која ми је умало пробила бубне опне. Онда је стигао удар какав нисам никад осјетио. То је као да те отпозади удари камион са 18 точкова за чију маску је прикачена ракета. Ракета је нашла своју мету. Пламен и врелина разлили се се мојим кокпитом", препричава Огрејди.

Према његовим ријечима, од авиона у ком је био остала је "сламчица у вјетру". 

"Био је потпуно ван контроле. Упркос свемирској електроници, суперсоничној брзини и борбеној моћи, Ф-16 није био савршен. Док си трепнуо, он може да се претвори из небеског принца у пламтећу хрпу жица и искривљеног метала", прича Огрејди.

Тек тада је схватио да су се нос и кокпит авиона физички раздвојили. Авион је био преполовљен. Кроз ватру и дим, угледао је ручку за катапултирање и у посљедњем тренутку је успио да је повуче.

Падобраном се спустио на српску територију, а онда је почела грозничава потрага за њим. Игра мачке и миша трајала је недјељу дана. У једном тренутку, српски хеликоптер који га је ловио био је тако близу да је могао да види лица војника у њему.

На крају је ипак успио да пошље сигнал са својом локацијом, па су ускоро по њега послата четири хеликоптера око 100 километара дубоко у српској територији. Послато је још 40 летјелица као додатна подршка. 

Маринци су га пронашли 8. јуна 1995. године.

(Независне)