САД и Русија повећале тензије

Русија је изнела нови предлог да се уведе мораторијум на распоређивање ракета, попут оног који је најавио Владимир Путин рекавши да Москва неће распоређивати ракете све док Америка то не учини прва.

Одговор НАТО-а се није дуго чекао. Генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг одбацио је предлог уз образложење да би такав договор био непоуздан.

Истовремено, Столтенберг је истакао да у Европи нема нових ракета САД или НАТО-а и оптужио је Русију за непоштовање Споразума о ракетама средњег и кратког домета.

Руски експерти оцењују да је увођење мораторијума најбоље решење у тренутној ситуацији, али сумњају да ће Америка и чланице НАТО-а на то пристати.

„Мислим да ће овај предлог и Америка игнорисати. У сваком случају, нико са нама неће правити никакве договоре, ни усмене, ни писмене. То је илузија да ће неко потписати те документе. Друго, мислим да никаквог распоређивања ракета, ни средњег, ни кратког домета, ни у Западној, ни у Источној Европи, неће бити. За тим нема потребе. Епоха узајамних претњи уништењем завршила се још 1991. године. Иако су односи између САД и РФ пали на најнижи ниво, нема разлога за размену ракетних удара, нема неслагања која би могли да доведу до употребе војне силе“, каже за Спутњик руски војни експерт Михаил Ходарјонок.

Експерт оцењује да је „комешање“ око ракета средњег и кратког домета неоправдано и да му се неосновано придаје велики значај, с обзиром да такве ракете заузимају релативно мали део у арсеналима обеју земаља, а да њихова употреба или некоришћење, како каже, никако не би утицали на глобалну ситуацију.

„Будући да Американци ни на који начин не желе да праве договоре у области наоружања, а посебно са Русијом, ове ракете ће им користити у сукобу са сасвим другим противником — Кином. А што се тиче односа са нама, чини ми се да је та страница окренута“, додао је руски експерт.

Међутим, руски политичари наводе да раскид договора о ракетама средњег и кратког домета, који се догодио на иницијативу САД, још једном потврђује неодговорну политику Вашингтона, а то може довести до ескалације тензија, до уништења европског система безбедности и може бити један од разлога за непотписивање Споразума о смањењу стратешког наоружања СТАРТ-3.

Нешто раније се по питању тог документа огласио генерални секретар УН Антонио Гутереш, који је позвао Русију и САД да продуже Споразум, додавши да обе земље треба да избегавају ситуације које воде ка дестабилизацији, као и да треба хитно да се договоре о новом јединственом путу међународне контроле наоружања.

Говорећи о томе да ли Русија разматра могућност симетричног одговора и распоређивања сличних ракета ближе САД, у случају да Американци поставе нуклеарне ракете копненог базирања у Европи које су забрањене Споразумом, заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјабков није искључио ту могућност.

Споразум о забрани ракета средњег и кратког домета који су 1987. године потписали последњи лидер СССР-а и амерички председник, Михаил Горбачов и Роналд Реган, представљао је прекретницу у Хладном рату. Њиме су се Москва и Вашингтон обавезали да зауставе трку у наоружању, да униште балистичке пројектиле домета од 500 до пет и по хиљада километара, као и да забране постављање лансирних рампи.

Међутим, после више од три деценије Споразум је и званично стопиран.

(Спутњик)