РС: Поврће и воће никад скупље, пазари све тањи

Пијаца је, према тврдњама продаваца, слабо посјећена. Са друге стране, купци тврде да су пољопривредни производи прескупи за њихов стандард.

Велика понуда, мала потражња, некада су обарали цијене, а сада је супротно. Гајба парадајза прошле године у ово вријеме коштала је од 5 до 10 марака, сада кошта од 15 до 17 марака. Врећица краставаца је такође три до четири пута скупља.

На цијени су и паприке које се продају до марку и по килограму на велико, а прошле године толико је коштала врећица од три килограма. Купус у картонима је од 10 до 13 КМ, а у врећама 5 КМ. Велике вреће кромпира “иду” од 4 до 5 марака, а мале по 2.

Славко Маринковић из Батковића каже да је род смањен, али повећани трошкови производње, па је – упркос већим цијенама – добит иста.

– Напримјер, прошле године килограм лубенице био је 15 пфенига, а сад је 30. Али прошле године је био принос по хектару око осам тона, а ове године ће бити три, највише четири тоне. Кад се узму у обзир сва остала поскупљења, нема нас нигдје – каже овај семберски повртар, који поврће производи на три хектара.


 
Да је све скупље, а понуда лошија, потврђују и продавци. Цијене варирају, каже Мирослава Живановић.

– Када има купаца роба је на цијени, а чим се смањи потражња, цијене нагло падају. Неки само дођу, виде, жале се на поскупљења, али има и оних који прокоментаришу па ипак купе. Ми бисмо били најсретнији да имамо обезбијеђен пласман, па да сву робу продамо “на прагу”, али шта је ту је – каже она.

Бијељинска кванташка пијаца једна је од најпознатијих у регији. Воће и поврће из Семберије некада се продавало на пијацама у Љубљани, Загребу, Сарајеву, а сада се на њој најчешће снабдијевају Бијељинци, мјештани Угљевика, Лопара, Зворника и Брчког. Купци су задовољни понудом, али не и цијенама.



Сена Имамовић каже да поврће купује на мало. Нада се да ће до сезоне припремања зимнице поврће појефтинити. 

– Правим туршију, ајвар, киселим купус. Значи, купујем паприке, патлиџан, зелени парадајз, мркву, карфиол. Јесте да се набере, али домаће је домаће. Ове године је много скупље, па ако цијене остану овакве, видјећу шта ћу и колико моћи – каже ова домаћица.

И Ана Модраковић редовно долази на кванташку пијацу.

– Некако сам навикла да овдје купујем на веће. Цијене су ипак ниже него на зеленој пијаци. А мало се и цјенкам па добијем и јефтиније. Ове године све је поскупјело, али разумијем и пољопривреднике. Похарало невријеме пластенике, уништило поврће на отвореном. Кад саберу уложено, нажалост, немају избора – каже ова Бијељинка.
 
Куповна моћ је остала иста, док су пољопривредни производи скупљи, кажу у Удружењу потрошача ’Звоно’’ Бијељина. Упозоравају да највећи цех плаћају купци.

– Било је лошег времена, непогода, али сматрамо да није баш толико уништена овогодишња производња да би цијене биле толико увећане у односу на прошлогодишње – истиче предсједник овог Удружења Јован Василић.

Због несигурног тржишта и губитака производња поврћа у Семберији посљедњих година смањена је за скоро 40 одсто, каже потпредсједник Удружења повртара РС Раде Јовичевић.

Он сматра да би се смањење повртарске производње могло зауставити отварањем пунктова за откуп, са мини линијама за сортирање и паковање, гдје би се роба екстра квалитета одвајала за извоз, а друга класа за индустрију. Ову иницијативу повртари Српске упутиће ресорном министарству.

(Српскаинфо)